Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

147

вано да је риба сарага неупотребљива“) Уместо погоЂених 40.000 килограма, узето је од набављача свега око 8.000 кг. сараге и више се неће ни узимати. Треба наредити да се набављена сарага ни у ком случају не раздаје војницима пре него што се скува, испржи или лобро испече, као што је изложено у наређењу ЕБр. 128 од 20. ов. м. и онда ће се избећи свака сумња убитачна од употребе сараге.

Скадар, 29. ИЕ ПОЈ Министар војни, пуковник Бож. Терзић, с. р.«

М овај последњи протест санитетских органа противу сараге, закључио је једновремено и фаталну 1915. тодину, јер је последњег дана, баш 31. ХП. под ЕПБр. 23.764 стављен у архиву.

Зар овај и други већ наведени примери нису уверЉљиви докази да се главни интендант налазио стално под унакрсном ватром, без обзира што су се сви њетови поступци кретали само у границама ратних прописа, из којих је он црпео своје дужности и своја права. Да смо бар расправљали само питања која потичу из легалних права, па да и не жалимо утрошено време; али, кад смо се већим делом морали борити противу скривених насртљиваца и разних повлашћених штићеника, тих бедних себичњака, онда смо проклињали своју судбину, која нас је довела на раскршће, где се такви пакосници гнезде. Ови одвратни типови опаснији су од разорних граната, које могу и промашити, али »љубазност« њихових заштитника не промата никад.

') Баш онда, када је прва комисија одбацила ту исту сарагу, јер је у тој комисији био и лекар, кога је по захтеву главне интендантуре одредио начелник санитета Врховне Команде, а министарство је услед те одлуке дозволило вештачење одбачене са-

раге посредством нестручњака —- народних посланика. ж