Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

148

Тих очајних дана једва дођосмо до података о бројном стању оперативне војске и њене стоке, које лобисмо од оперативног одељења Врховне Команде, а које смо унели у оба прикључена прегледа поданБ и с њима се служисмо све до доласка на Крф. Ма да се не може тврдити да су баш апсолутно тачни, ипак с обзиром на прилике и услове под којима су прикупљени, морају се сматрати као најприближнијди-истини. Ако бисмо се смели ослонити на ону нашу прорачунску цифру да нам оперативна војска пред Призреном није била јача од 200.000 људи, онда би значило ла су нам Црногорско-Арбанске гудуре до изласка на Приморје прогутале око 60.000 живота, осим оних дваестину хиљада младића што страдаше од Дебра до Валоне, а који нису стојали ни у оперативној ни у административној евиденцији Врховне Команде. Италијани тврде да су на Крф и у Бизерту евакуисали 152.000. Можда и они имају право, ако су у тај број урачунали десетак хиљада преживелих _младића. Како је скоро сва војска била већ ешелонирана с обе стране Дрима на простору између Скадра и Медове, а 17. ХП. отпочела и да се постепено повлачи ка Драчу, правцем Љеш—Плана—Жеја Хан итд. тосун послови у Врховном штабу убрзавани да би се војска што пре евакуисала онамо, где ће имати услова за свој препорођај.

Покушај да се прва и друга армија укрцају у ородове у Медови, није се могао остварити из простог разлога, што. су Аустријанци сметали. Морало се, дагле, све помаћи ка Скадру, да се то питање тамо коначно регулише. Чини нам се да је шеф француске ми-

з

сије ђедерал г. Мондезир одлазио неколико пута из