Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

165

опремљене трупе одмицаху, једне сувим, а друге бродовима до Валоне, да би се одавде у ешелонима превезле на Крф.

За образовање магазина хране на Војуши, отиснута је извесна количина консервисаних артикала на закупљеној дереглији криомице поред обале и под јаком стражом до ушћа Војуше и даље уз ту реку, докле је могла пловити.

Дан раније (15. 1.) испратисмо бродом на Крф и све наше особље са глав. благајном, а задржасмо уза се само шефа одећног одсека да нам помаже отправљање завршних послова, који беху при крају, пошто је иначе са својом ресорном службом »одевања војске« раскрстио још у Крагујевцу — на жалост.

Вредно је овом приликом истаћи да су трупе 1. армије поред све невоље у своме повлачењу и снажном одупирању насртљивих Аустријанаца, од Љеша до испред Драча заробили неколико десетина црножутих адраповаца и с овима делиле посљедње залогаје хлеба. Зар ово није узорит пример српске племенитости и везикодушндсти, коју црножути »културтрегери« нису указивали нашим заробљеним борцима ни у часовима кад су се разметали њиховим »профунтом«, него их вандалски премлаћивали као најобичније бандите> ЈедБа од-о-тих десетина, изведена пред нас у Драчу да јој се удели који комадић хлеба, била је дроњавија од натег најпоцепанијег војника, тако да ни по чему није „ичила на надувеног царског црножутог »солдата«, каквог смо у почетку рата виђали. Надувени Поћорек стрељао би одмах наше заробљене борце, кад би му У онаквим »костимима« изашли пред очи, као што је поступао с нашим, истина. неуниформисаним (само са шајкачом), али ипак у чистом сељачком оделу обученим обвезницима за време Јадарске Битке, називајући