Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

167

Једину несрећну коњицу одгура несаломљива немилост, рекоше нам, чак до Аргиро-Кастра, још око 100. км јужније од Валоне, да је тек отуда (Италијани веле из Валоне) чак у марту 1915. пребаце на Крф.

Тек 24. јануара око подне добисмо наредбу и ми »врховни«, у колико нас је било заостало у Драчу, да се истога дана У сумрачје укрцамо у италијанску крстарицу, која ће нас те ноћи пренети на Крф. Веома смо страховали да опет од декуд не искрсне пред нас ЊЕ. Мондезир и не подвикне нам: „а ред а Мајопа УМгоупа“. Неверица нас је напустила тек онда, кад се крстарица (и ми у њој) кренула из пристаништа око поноћи.

Сутрадан се укрцала и 1. армија као последњи ешелон наше војске, која је заштићивала повлачење претходних ешелона од Љеша до Драча и за време укрцавања у Драчу. |

Напуштајући Драч, ту последњу интендантску етапу на арбанском земљишту, вреди загледати и у интендантски рачун, те да се види: какве је користи наша изгладована оперативна војска имала од »Приморске Базе«, назване у почетку »Драч-Скадар«, па после преображене у назив »Драч-Медова«, коју је председник ваше владе уз припомоћ наших савезника засновао у почетку новембра 1915.

Тај обрачун извешћемо само са хлебом, тим нај|главнијим артиклом људске хране, јер њега смо релативно највише и добили. Остали артикли представљафу и мање количине, а неки и мању храњиву вредност, јер се троше уз хлеб. Боље би било да смо уместо њих добијали само хлеб, те не би бар страдали од последица глади. Свежи хлеб надокнађиван је у знатној количини конзервисаним — са двопеком, а од пшенице и брашна морали смо сами израђивати га, те је и то успоравало уредну исхрану.