Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

175

центрацију на северном и западном фронту нису били ни образовани, а у профијантском слагалишту овд, дивизије било је једва хране за овдашње трупе и за попуњавање њихових возова.

Чим сам овде стигао обратио сам се г. министру војном с молбом да се одмах лично упути у Крагујевац начелник економног. одељења Министарства Војног са потребним инструкцијама и овлаштењима, како бих у споразуму с њим, пошто Главна И нтенлантура још није почела дејствовати, могао предузети потребне мере за брзо прикупљање и стварање најнужнијих потреба. Г. Министар Војни није се тој мојој молби одазвао јер је присуство Начелника економног одељења било у Нишу потребно.

Ситу ација је постајала све озбиљнија, нарочито од

кад. је г. министар војни својом наредбом од 15. ов. мес. ЕПБр. 57 најстроже забранио свима командама и установама да у својој земљи, без нарочитог одобрења министарства војног или Врховне Команде (која у то време још није постојала) могу употребити реквизицију ма које врсте.

19. ов. мес. кад је рат званично објављен, ситуација на војишту била је оваква: магацини предвиђени концентрационим планом нису постојали; команде су биле без новаца; реквизиција је била најстроже заорањена. Чим ми је Заступник Начелника Главног Ђенералштаба саопштио 16. ов. мес. У 1 сат изјутра званичну објаву рата, одмах сам увидео да је апсолутно немогуће вршити снабдевање трупа за време мобилизације и вонцентрације придржавајући се прописа »Уредбе о Служби у Позадини Војске« и »Административних Правила за Мобилно и Ратно Доба«, јер би то неминовно довело до катастрофе. Узимајући у обзир ванредне при-