Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

16

акцијом спречи бугарску мобилизацију. Она је у томе циљу била већ избацила према Бугарској две армије, па ипак победила је заблуда наших савезника.

Тако је, ваљда, морало бити, кад смо у политичком погледу били немоћни да задобијемо ауторитетнији утицај код савезника, а у војничком погледу не Јачки да на фронту од 1290 км са 125.000—130.000_ бораца противстанемо тројици удружених непријатеља, те смо напослетку морали проћи онако како смо прошли. Додуше били смо ревносно потхрањивани упорно обећаваним прихватима од стране наших савезника, али се најзад показало да су то биле празне утехе за наше лаковерне политичаре.

После оперативних мера, које су биле предузете на северном и источном фронту, Главна интендатура је добила наредбу од начелника штаба да евакуише све интендантске потребе у долину западне Мораве, а донекле и у долину јужне, а храну из праховске базе на Дунаву да пребаци што пре у Зајечар.

Према овакој наредби, Главна интендатура је за извлачење тих потреба испред непријатеља учинила у главном овакав распоред:

1. да се дотурање интендантских потреба и главних слагалишта у војишна (армиска) обустави 20. 1Х., а исте потребе из праховске базе, у колико би биле непотребне Тимочкој војсци у Зајечару, да се уместо у Ћуприју и Јагодину преносе непосредно у Крушевац и Краљево у станична слагалишта;

2. да армиске интендатуре своја војишна слагалишта, која су у то доба располагала од прилике са десетодневним оброцима људске н сточне хране, сведу на количине које ће њихове профијантске колоне моћи одједном потоварити и кренути у правцима повлачења њихових армија;