Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

35

жомандантом те армије војводом Ж. Мишићем, који је тада са својим штабом био у Баљевцу. Кад смо га упитали: »како је осигуран са храном за тадање бројно стање армије«, одговорио нам је: да ће према рапорту његова интенданта устрајати до Косова, ако нем дуже који дан, јер су се вели и »швабе«“) постарале да армију редукују на 34.000.)

Кад смо после овог разговора призвали на телефон армиског интенданта, он нам је испричао да се храна, коду је разделио војницима и профијантским возовима састоји поглавито из хлеба, двопека, конзерве и брашна; да је свакоме војнику издато на руке 5 дневних оброка: два у хлебу и 3 резервна у двопеку и конзерви, а у возове да је натоварио колико су год могли кренути, од прилике 6—8 дневних оброка на сваког војника итд.

Ми смо после насамо срачунавали и нашли да ова армија није могла никако понети више од 10 дневних оброка хране на сваког војника. Јер, по пропису сваки војник може бити оптерећен са ношењем највише до 4 оброка: једног текућег, који тежи најмање 1000 грама и три резервна, који теже 250--300 = 550Х 3 = 1656 грама или укупно 9,65 кграма (т. ]. један хлеб од 1000 грама, двопека 750 грама и 3 кутије конзерве од по 300 = 900 грама, односно укупно 2кграма и 650 грама). Кад се ова количина помножи са бројем људства онда резултира: да једна армија од 34.000 људи носи у својим упртама преко 9 вагона хране, а то је већ импозантна количина. Па онда у возовима на војника по 6 оброка од по 885 грама = 5:01 кгр или за целу армију

) Пок. Мишић имао је обичај да се служи народним називима. 1 7) У саставу ове армије биле су тада ове јединице: дринска и дунавска дивизија 11. позива и одреди ужички, бањски и студенички. ж