Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

-- 39

зели град Врању, која је уместо жељно ишчекиваног дочека и испраћаја савезничке помоћи за Ниш, неочекивано, изненадно пала у бугарско ропство. ·

Знала је да су Бугари 8. октобра заузели и Скопље, а пре тога Куманово, Штип, Велес, Градско итд. и на тај начин одсекли нас од савезника, па на случај потребе спречили нам и евентуални увоз хране из иностранства, јер то нам је била једина, иако не. потпуно сигурна комуникациона линија са нашим савезницима.

__ Знала је да су се 27. или 28. октобра водиле огорчене борбе између наших и бугарских трупа у непосредној околини Лесковца због угрожене одступнице нашим трупама уз Јабланицу и Медвеђу.

Знала је још у Крагујевцу и за онај одлучан корак Врховне Команде у почетку септембра, да се оружа-

ном акциом спречи бугарска мобилизација, како бисмо _ своју позадину осигурали од бугарских упада, и били у вези са Солуном, и да се у томе није успело.

Знала је, убрзо после овог корака, и за ону нашу дипломатску авизу да ће нам доћи у Ниш савезничка помоћ, у знатној бројној јачини, којој је и база била већ припремљена у Нишу, па после неколико дана маршрута јој се скраћује до Скопља, где јој је такође била припремљена база, и на послетку завршило се разочарањем. Сазнала је 29. Х. да је председник владе и на Рашки 23. Х. написмено авизирао Врховној Команди да ће нам ипак та савезничка помоћ притећи у помоћ — (ваљда у пробијању качаничког теснаца2).

Сазнала је такође 29. Х. на Рашки за одлуку Министарског Савета, по којој су упућени: војни министар у Солун да спреми интендантску базу за нашу војску, а министар грађевина у Битољ да поправи пут Битољ-Охрид-Струга-Елбасан, — (ваљда због сигурније везе с нашим савезницима преко Драча»). у