Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

40

·После ових фаталних вести, догађаја, авизе, које су нам иначе биле дојадиле и довеле нас до Копаони: ка, Гољака и Шар-Планине,. главној интендантури није било ништа друго остало, него да у оној петодневној беспослици на Рашки (од 26. Х. до 1. ХТ.) размишља о предстојећим невољама, које могу би само очајне у тадањој мутној ситуацији. |

Биле су нас обузеле неке страховите слутње, од којих се нисмо могли никако отрести. Никаква, а ма баш никаква повољна предпоставка није се могла ни тренутка задржати у мислима, а да је мноштво супротних разлога не истисне одмах из сваке комбинације.

У тој превази најцрњих слутњи нисмо могли ни замислити, а камо ли веровати да ће ико моћи нашу војску од најстрашније глади спасти, и то од гладни која ће јој у пакленим мукама гасити животе. Ми смо само ту слику назирали, јер нам је она и дању и ноћу лебдела пред очима и у мислима се врзала.

Ми смо знали шта војска ради, куда смера н шта у торбама носи, као и да је тамо напред, куда се креће, не чекају никакви профијантски хамбари, који би нам, да их је тамо напред имало, морали бити бар наговештени, Она се под врло тешким тактичким условима непрестано креће и ломи, а у непрекидним физичким и душевним борбама са непријатељем и елементарним непогодама стално троши и топи, — све без срџбе и без обзира што она ту часну дужност врши и дању и ноћу, без сна и одмора више од месец дана. Поврх ових ужасних тегоба, она још скапава и у посве дотрајалој одећи и обући и храни се већим делом сувом кором хлеба. |

Кад јој нестане и те суве коре хлеба, што ће врло брзо наступити, можда раније но што се ми и надамо,