Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

46

- Према свему, ова депеша је требала бити упућена: или министру војном, коме је у дужности да се стара о снабдевању и издржавању оперишуће војске (чл. 6. и 9. Уредбе о служби у позадини војске); или, што је било најприродније, поручиоцу брашна, у овом случају министру иностраних дела, коме је опет у дужности да на време министру војном изнађе у иностранству изворе за исхрану оперативне војске, кад је У изгледу да ћемо изгубити своје у земљи.

Да бисмо ту неправилност исправили, ми смо »париску авизу« истога дана и часа најхитнијом депешом под ЕПБр. 1818. отправили министру војном у Косов. Митровицу, где га је имала пресрести у његовом пролазу за Солун. Да ли је они шта по њој могао предузети, нисмо били обавештени; али, колико је нама познато, он је о тој поруџбини знао нсто толико, колико и ми. Јер, сви дипломатски послови крећу се обично само дискретним стазама!

Кад се ова »париска вест« упореди с оном одлуком Министарског Савета о упућењу министра војног у Солун, и грађевина у Битољ, онда је сасвим вероватно да је ова поруџбина брашна била намењена битољској бази, а евентуално и солунској (збор грчког савезничког вероломства) у случају, кад се уз припомоћ савезничке војске од Солуна, пробијемо кроз качанички теснац и доспемо у Битољ или у Солун. Ова претпоставка за тај случај не би била рђава, али се није смело пропустити да се слична претпоставка не предвиди и за фаталнији исход ситуације, која нас је по несрећи снашла и која је по стицају прилика још у почетку октобра, била вероватнија од оне прве.

Освиће 31. октобар 1915., који нам доноси наредбу начелника штаба за сеобу Врховне Команде у Косов. Митровицу, куд се имало кренути 1. ХР око 9 часова

јутра.