Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

45

Команда истога дана. (80. Х.) под ОБр. = у пр НИУ доставила, гласи:

"»Главном Интенданту. Ели војни изасланик “ Француској јавља: »Према тражењу г. Пашића, 200 вагона брашна упутиће Француска преко Италије до Драча. Сад је питање ко ће га одавде преносити у Србију. Овде сматрају да то треба да учини Србија«. О горњем част ми је известити ради знања и даље надлежности. 30. Х. 1915. Рашка. За начелника, шеф пуковник Стод. И. Стојановић«.

Примити оваку фаталну вест у часовима веома критичне ситуације, значило је да се препуштамо судбини т. ј. срљању у сигурну пропаст. Ту није могло више бити говора о надању у спасавање ма са које стране, Јер, кад ни ауторитет шефа владе, тог најмоћнијег фактора државне управе, није био у стању да на време осујети нашу катастрофу, онда је она неминовна. Уместо да нас је ова вест освежила, она нас је осудила на слом,

Депеша нам дакле 30. октобра 1915. каже: да ће се брашно тек упутити, кад је оно требало бити већ ту на Косову. Она нам још и нешто горе каже: да ће се брашно упутити до Драча, т. ј. до места које се налази у туђој земљи, и које је од наше војске, само у ваздушном правцу, удаљено више од 230 км, и с којим нас не везују никакве сувопутне комуникације, осим козјих путањица.

Најзад ову фаталну депешу није требало ни упућивати Врховној Команди, јер она није представник државне управе ни у земљи, а камо ли пред иностранством. Врховна Команда није набављачки орган интењу дантских потреба ни у земљи, а камо ли из иностранства, Она само. распоређује оперативној војсци од ми. нистра тражене и добивене потребе (чл, 6: и 11, Уредбе о служби у позадини војске).