Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

53

ри пронићи у тај проблем, те смо се стога, оним рефератом, и обратили начелнику штаба, не би ли он својим утицајем припомогао да влада проговори т. |. да нам открије своју акцију, ако је по томе питању ишта учинила. Јер, после оне на Рашки ишчезнуле »париске авизе«. од 30. Х. нисмо сазнали ни за какве владине намере, као што ни оног дана (7. ХТ.) кад смо реферат писали, нисмо са сигурношћу знали, на коју ћемо страну окренути од Призрена. Морали смо сваку предузету акцију засновати на претпоставци. Начули смо да је башу то доба (између 2. и 8. ХТ.) наша влада водила дипломатске преговоре са црногорском да нам дозволи пролаз са војском кроз Црну Гору, те би се тиме могло објаснити оно затишје, које ми, можда и неправедно, назвасмо »оклевањем«. Е

Само дан раније пре овог реферата, ангажовали смо начелника штаба за посредовање код владе да · се куповина хране за војску прошири и на Метохију, пошто су наши извори били сасвим усанули. Та представка упућена председнику владе, гласи:

»Председнику Министарског Савета, Министру Иностраних Дела, Господину Николи Пашићу. — Господине Председниче, — На случај да би се наша оперативна војска морала повлачити у западном правцу са садањег оперативног фронта, потребно је створити 10] базу снабдевања у Ђаковици и Пећи, где би се војска имала прихватити. С тога ми је част умолити вас, да бисте изволели ступити у преговоре са Црногорском Владом и издејствовати одобрење да наша војска може куповати храну, у колико ове буде било у Мето-. хији и прикупити је у Ђаковици и Пећи ради свога снабдевања. Примите .... итд. ЕПБр. 1839, 6. ХТ. 1915. у Призрену. По заповести начелника штаба, помоћник пуковник, Жив Г. Павловић, с. р.«.