Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

59:

би трупе онај размак простора од последних положаја па до прихватне линије: Подгориша—Пука—Каливачи= Елбасан, коју смо на скици од прилике означили да их ва њој пресретне она обећана храна (на 2—3 дана марша с ову страну базе) прешле:

до Подгорице за 15 дана (око 200—220 км.), до Пуке и Каливачи за 11 дана (око 160 км.) и до Елбасана за 18 дана (око 270 км).

Како се пак кретања на оваквим дугачким правцима не могу вршити непрекидно, без неколико преданака ради одмора трупа, то се мора на тај рачун предвидети још бар 3—4 дана, те ће им онда требати: =

до Подгорице 19 дана, до Пуке и Каливачи 15 дана и до Елбасана 22 дана.

Кад се мора водити рачуна о физичкој снази трупа и о времену да се известан простор пређе н, пр: за 19, 15 или 22 дана, онда се исто тако мора водити рачуна и о коли: ини хране ксју собом носимо, да и ту распоредимо на онолико смањених оброка, колико ћемо дана у најгорем случају морати употребити да известан простор пређемо. Кад трупе носе собом око 11 дневних оброка на сваког војника, онда је и распоред те хране сасвим једноставан: наредити да се војницима, почевши са даном поласка с положаја издаје дневно, уместо потпуног дневног оброка, само половина те количине, и онда ће се имати хране за 22дана, те не ће нико бар од глади умрети. Кад је у пита: њу спасавање живота од глади, онда су оваке мере не само дозвољене, него и препоручљиве. Да ли су тако поступале наше трупне команде у пробијању кроз црногорско-арбанске гудуре, то ћемо видети из даљег излагања. ин“