Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

60

Толико сматрасмо за потребно да нарочито истакнемо: какве су нас мисли и разлози у оној тешкој ситуацији руководили да задатак исхране војске у последњем, очајном периоду, спроводимо кроз овакво рачунско сито, ослањајући се потпуно да ће га и извршни органи са разумевањем извести.

Сутрадан 9. ХГ. 1915. пред подне, кад смо дошли код помоћника начелника штаба пуковника г. Живка Г. Павловића, који тек што нам саопшти начелникову наредбу да се због исхране војске кренемо сутра 10. ХТ. са целокупним својим особљем ка јадранском приморју; у томе тренутку уђе код нас у собу и Председник Владе г. Ник. Пашић, у циљу да упозна Врховну Команду са припремама које је он помоћу савезника учинио у погледу исхране наше војске на јадранском приморју. Кад му је помоћник г. Павловић изјавио да је начелник штаба већ наредио да ми идемо напред ка Приморју у циљу организације интендантске базе за снабдевање војске, онда и он рече: Добро, онда је у толико 52ље да и ваш изасланик сазна шта сам по томе питању досад учинио, и онда настави своја обавештења, која ге сводву ових неколико тачака:

1. да су изабрани Драч и Скадар, одакле ће наша војска добивати све интендантске потребе. Кад му по: моћник г. Павловић напомену да није случајно уместо Скадра хтео рећи Медова, поновио је да ће се потребе реморкерима довлачити уз Бојану баш у Скадар;

9. да ће савезници у ова места до доласка изасланика Врховне Команде, ако то већ нису учинили, дотурити по 100 вагона брашна, или свега 200") вагона, а у Скадар и 40 камиона за разношење те хране трупама;

3. да је у Бриндизи организована огромна база у

ђ То су оних његових 200 вагона из познате нам париске авизе од 30. Х. 1915., које је требало пребацити у Србију. -