Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

6 БАМЊЕ

Расађује се на 30—85 с/м струк од струка, према сорти. Може се сејати и на стално место. За време развитка треба изобиљно да се залива, да би плод био сочнији. Бамња воле наводњавање.

Сорте: Париградска Б8мња, струк висок око ! м., плод дугачак око 15 сјм, тамно зелене боје. Американска Бамња, исти облик махуне, само што је нешто мало мања биљка. Стабло око 50 — 60 сум високо; рађа мање него

горња. — Рана ниска

Цариградска Бамња. Бамња, ниског раста, сит-

ног дугачког плода, много

рађа. — Амасилска Бамња, са округластом махуном, ниска и раностасна сорта, која се гаји махом у Азији и Египту. — Бамња „Сулшанија“, са дугуљастом махуном, ниска и јако родна сорта.

БОБ

Маса Тађа Г[.

Племе: Махунарке (Геаипипозае). — Постојбина: Исток. Једногодишња биљна. — Привредна расподела: Варива. — Стабло: усправно, круто, четвороугласто, шупље у средини. — Лист: овалан, бледе или сиво зелене боје. Цваст: гроздаста, са кратким вретеном, на коме се налази по 2 — 8 цвета беле боје, са црним иљи љубичастим шарама. — Плод: махуна са 3 — 8 крупне семенке. Махуна или стрчи усправно, или је повијена на доле, према сорти; у незрелом је стању дебела и месната, зелене боје, а када узре поцрни и лако се дроби под притиском прстију. — Семе је сиве, зеленкасте или мрко црвенкасте боје, разне крупноће, тако да у 100 грама иде од 40 до 115 зрна, према сорти; а ле мери по 620 — 750 грама. Моћ клијања траје око 6 година, а посејано семе виче за 8 — 12 дана. ђ

Боб јеможда најстарије у градинама гајено поврће. Зна се, да је гајен на јужним обалама Касписког мора још пре 4000 година. Са сеобом старих народа, можда баш Славена, донешен је у Европу. Зрно у Боба садржи највише „Легумина“, више