Pozorište

зе |

= “— 4

у но Ћ САДУ У НЕДЕДУ 2 26. 6. ДЕЦЕМБРА а

ПА ИП! а = к__ 4 бе па = УРЕЂУЈЕ А ХАЏИЋ, х = ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — бСтози ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕ бЕчно. —

ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. ЗА жиг СВАКИ пут.

ПОЗОРИШТЕ.

_ (Јавно предавање у матичиној дворани 2. децембра 1871. године.)

Нема на свету паметара, који би знао | 5 веку пре Христа до 10.000 људи, Предрећи кад се зачело позориште и позоришна | става би се почела у јутру, а трајала би вештина; нема на свету паметара, који би | до по дана, с тога, што би се на једанпут могао обележити све крајеве, до којих је | давала по четири комада, која су била у допирало позориште и позоришна вештина. | некој свези међу собом. +

Позориште је готово тако старо, каси Грчком позоришту дође крај кад оно поче свет што је; позоришту и позоришној ве- | нестајати слободе при свршетку петога века, штини нема на свету граница. пре Христа, Нестајањем слободе поче не-

Грчки Филозоф Платон казује, да по- стајати и грчкога позоришта и грчке позочетка позоришту ваља тражити у времену, | ришне вештине, док цели тај дични епоо ком само бајке говоре, а познати Фран- | меник човечанске образованости неје за- [ цуски писац Ренан мисли, да га је већ и | менио Рим, који ве од незнатне вароши по- ; на соломуновом двору било. У старом свету | дигао за време од неколико векова до гознамо за позориште кинеско, инђијско, | ростасне силе идо господарења над целим грчко и римско, у средњем и у новом веку | старим светом, Користи, па користи у свему налазимо га у свију народа, који су у Кв- тражио је тај светски горостав за цело ропи, а по приповедању путника нема ни | време живота свога. (0 тога су Римљани у Јапану, ни у средњој Африци, ни у Кам- били велики политици, али слаби вештаци, чатци народа, у којих се не би налазила | Домаће, са свим ориђиналне вештине римске кака така позоришта, којима се трагови | нема. У опште беше у староме Риму вешта губе чак у давној давнини, . нешто необично, а позоришна је вештина,

Између свију народа, који су нам из | према њеном стању у Грка, у којих су први ближе познати, у Кинеза налазимо најста- | грађани за част сматрали на позорницу

_ рију образованост, Кинеског позоришта било | изаћи и глумовати, спала као и у Кини

је већ на 1700 година пре Христа. на неграђане, Овде ћу споменути, да глу-

Мното је знаменитије од кинеског по- | мица несу познавали ни Грци, ни Рим- | зоришта инђијско. Али тек у Грка дошло | љани, већ да су им и женеке улоге играли | је позориште до своје значајности, У њих мушки, Тек у првим вековима после Христа се неје сваки дан играло, него сваке го- | долазе и женске на даске, што свет значе, / дине само на четири свеца, сваки пут по У Римљана ву на главу била само њи- 1 четири дана, На такав светац скупило би | хова позоришта, која својом величином и | сву Атини за време цветања позоришта у | красотом куд и камо надмашују грчка. Тако | /

у'