Pozorište

МУ ОЕ 5 У Пе | " Е | - (Наставак.) Ш. појАВА. Освета је равувдана

Пољана испред вароши. С леве стране градска капија. Клетва пишти, грабеж вија

Војска прелази преко позорнице; прати је тужан глас Потоком ће крв да лије 5 они · оркестра. Војници носе мртво тело Душаново. Народ ЈЕ | | сакупљен стоји унаоколо. Сви улазе кроз капију. # (У одласку.) | | Зелер таи, (улази). Ме Је по па фи душа. — —

Огромна је Роа КО БОРА ролулире : | Изнад мрака ли па правда! — — | Од челика бедемови око ње се вију; (Међутим се смрди. Вукашин излази устрашен и осврће | Међу њима заблистала царска глава, "се на све стране)

Троструком је златном круном окићена, Вукашин. | У врилу му е' осмејкива чедо благо, Душа лети, а под њоме На глави му од колевке круна блиста, — Црни пакао грозно 7 Царски снови славу пишу, дневи ноћи, Нађе душу да отрује. Хоће злато е лавориком да промени, — Нађе жртву да прогута, Ал се њему уз колено змија вије Куд си пошао грешни Вукашине» Љута гуја хоће крви да е' напије, Хоћеш рају» Врата затворена — _ Нздајства јој отров црни на, Руке су ти крвљу покропљене, У срцу јој емрт ледена — Лице ти је срамом омрљено, Стани, царе, немој даље ! да Крв нарску рај затворен стоји, Над њима, су знаде. 24 да крв сродну муке су паклене, Ох ужасна мисао мрака Што овлада слабом душом, Одкад сунце земљу греје Стани, паре, чудно " е вечна правда: Већег греха неугледа : Смртнога је само земља, њу нек гледа Дело црње од поноћи, Хоће лакоу гледећ небо, да с изгуби — Душа црња и од дела ! · А путови | веки су заплетени | | њејви се ИУ т740 (РУЈА Овога сродног цара да отрује; | По њих само вечни дуси мирно кроче — у њојзи се љути отров спрема — | Цар — човече. од земље си, земљу гледај ! Јед св просу — цара више нема! | По њојзи се страсти врзу и грехови! (У заносу) | Испод ње. се журно крећу зли духови; о царски престо | Змија их је обавила и опила Под њиме се змије легу; | 6 њима хоће цареки престо да поруши, О о ЗРТИ КОРА ПРЕШа | - 75 АВНЕ Ноћна тица злослутвица — ј

6 њима хоће златну круну да истроши, Нећу престо | = нећу == нећу = Кров бедеме бујицу је прокопала Даћу злато да залију | Златан престо из основа задрмала, Љутој гуји адско жвало, |

Цар не хаје што му звезде пишу — Даћу крвцу да зајазе |

-До недара с' гуја успузала, 1 4 5 |

Својом вувом крв ћу спрати |

Љути отров на њ је избљувала, Што ју проли цару своме |

Силан пада а царство пропада! ј= _ Кад син с њега суд изрече |

_ (Почиње да се мрачи. Звездочатац гледа око себе.) | Биће краја. јаду моме! — |

Помрачила С царска звезда! Нећу престо — нећу — нећу! |

Једна пада, друга се црвени А на А |

Као у крви да је окупана — длаке спао пета

- — У црно се земља заодева, — (Наставиће се.) |

а М | ) %