Pozorište

У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 22 ФЕБРУАРА 1872. =

У ктаоти Ч а ит ПОЗОРИШТ -К БРОЈ 3), сув) , ~ и

__УРЕЂУЈЕ_А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ НУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — стоји ЗА пови сад 40,

А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. —

ЗА ОГЛАСЕ НАНЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 И-30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ пут,

(Наставак.)

Ана. |, сад само да испадне за. руком! Ал оће, оће, та он верује сваком чуду, само женама не верује, — ал нека, кад сам сем ја наканила да једаред начиним русваја! Давно то мене тишти, што емо ми жене најлуђа створења! Видићемо, ко ће сад _ бити луђи. дћу да га залудим, не би ли се опаметио, другог му лека не знам. А као што је сад еве торе почео, не знам на што

би изашло. Из овога шарана сад морају

понићи и сватови, и учитељетво! Тај ће шаран и Панту да научи памети: — мало ће горко бити, ал' ће се после засладити, Ха, ха, ха, морам унапред да се смејем, (Узме корпу и одлази.)

ПРИЗОР У.

Нанта (долази.

Панта, Што јесте, јесте, баш вајн дечко тај мој Станко! Само ми је нешто здраво замишљен ! Бадава, суђено је њему да буде славан човек, то се не да сакрити; ад док га виде само у Карловци, свако ће да каже: тек, тек пантин син ваља! Као што сам наумио, при том остаје: сутра се путује, Сад још ово мало да окопам што сам почео, (копа) јер ено стоји и у вечитом календару: шта човек за млада месеца заради, од тога има троструку аену. да што је то ако, ја не знам, ал' то су тајне божије, што човек не може да докучи, а још је мој дед говорио: што на ште срце урадиш то ћеш најскупље продати. Боже мој, како су му-

дри били, ти наши етари! Попа ми је, истина, говорио, да то ништа не треба веровати, да су то само врачбине! Јест, врачбине, а што и он врача кад не верује» Та и ономад је најмио девет надничара, да му виноград режу. Баш сам бројао, три пута три девет ! — А, рекох, попо, не ћеш сакрити, уватио вам ја тебе, дакле девет, па тако му виноград и роди боље него ичији, Па још ен може казати да не врача! Тави су ти учени људи, што знају, то крију, а нама једнако предикују: Не ваља, врачати, не ваља врачати, а ту баш и лежи најдубља мудрост, Сад већ и ја тако радим! И ја кажем, ла не држим на врачбине, ал само кад би све докучити могао. Хо, хо, — шта је ово 2 Гле, Бот и душа, ако ово није чудо, — риба! (Извади шарана.) Тако ми бога шаран, па жив! Гле, гле, како се праћака, канда сам га у Дунаву уловио. Е, сад нека ми ко каже, да. не бива свашта. на свету! А на последак за што не би и било. Човек не треба, ничему да се чуди, свашта има свога узрока, вамо та ваља наћи, — тако вели стара, књига, (Мисли се,) Овде је подводно, шаран је несталан, ови димшићи и тако ву већ толику рибу равплашили, можда се мигољиод, мигољио кроз земљу, док није дошао чика панти под ашов, да му се понуди за печење, — а петак је, таман како ваља, Е, сад коме да кажем не би ми веровао. (Виче,) Жено! 0), жено!

(Наставиће се.)