Pozorište

ВВ

нише редом таке расправице и о осталим словенским позориштима,

Дакле: „Хрвати, Словенци и Срби имају вели, од неколико година своја народна позоришта, али не и народну драмску књижевност. У њиховом репертоару по готову су сами преводи из других језика, као што ву Француски и немачки. — Глумачке су им снаге нижега реда“ Оволико о њима на по се, Види се да о репертоару доста истине говори. Да је знао да је наша историја од сеобе до последњег устанка по тотову сва драматизована, онби признао и нешто продукције налпој драмској књижевности, Што се тиче драма из друштвеног живота, ту осим неколико покушаја, има потпуно право. Ове сам превод па превод, (ва три наша народна позоришта отлушила ву ве драмској књижевности, Ови приходи њихови троше се на представљаче, декорације и т, Дд. а да се годишње распишу по две награде за ориђиналну комедију и трагедију из нашега живота, за то се неможе одвојити један стотинак дуката" А ова би се сума могла лако накрмити редуковањем броја слугу и глумачких нулитета за које и "публика с треће клупе у галерији зна да су глинџаве креатуре, од које не истева глумце ни десет редитеља, Награђени комад за цело би дупло вратио кави што је зањ издала, а за деветак година имала би наша драмска књижевност до триеест ориђиналних драма, што би у први мах довољно било, да се прореде преводи у нашим репертоарима,

За Чете вели ово:

„Има много година како Чеси покуша» вају да створе народно чешко позориште, Покушаји нису срећно испадали. Родољубиви сњижевници и преко мере су се упињали да створе драмску књижевност, али им успеси нису толико значајни, — У мнотим варошима по окрузима путују дилетанске дружине, а у престоници, Прагу, постоји стално позориште, које својим радом није ве издигло над осталим дилетан-

ским дружинама, нити се може поредити са немачким грађанским позориштем, које је јако субвенционисано и има пензиони завод у ком немају учешћа чешки уметници,“ Мислим да би било сувишно коментисати ове јетке речи, Ко зна како је расположење Немаца према Чесима, том не ће бити необична ова пристрасна оцена. Да се писац овде огрешио о истину види се и отуда, што је он за остале, Немцима, наравно, не толило опасне Оловене, доста, повољно судио, а учинио изузетак баш над Чесима, који и по уметности и по науци стоје напоредо са самим Немцима. Али оставимо га његовим самообманљивим машта нијама! Живот и рад једног народа не да ве истребити ни огњем ни железом, а камо ли слабим журналистичким пером, Хазур лепа Чешко наша, па буди толико великодушна те простим сажаљењем прегази ова нечовечна заједања синова хуманитета и културе. На здар!

За Пољане вели ово:

„Пољека је нетда имала врло добра и угледна позоришта у Лавову, Кракову, а овобито народно позориште у Варшави ; у Вилни, Лидцу ит, д, играле су путничке дружине. — Врени ву им уметници били: Фајфер, Новаковеки, Старчевски, и т, д. Пољски начин представљања у многоме личи Францускоме, јер се одликује особитом лавоћом и влеганцијом, Пољски су глумци врло добро плаћени и народ их љуби и поштује као представнике своје народности, Пољско је позориште богато на ориђиналним комадима, али нема пољске опере, Исто тако пољека позоришта немају ни пензионог Фонда“,

За Русију ево како говори:

„бтање руског народног позоришта још је најејајније од евију осталих у Јевропи, Позоришта у Петрограду; Мосеви, Варшави и Кијеву стоје под царском управом и располажу коловалним сумама. Само петроградско позориште стаје годишње на мидијун рубаља, У осталом раде у тој пре-

пина