Pozorište

а рана јин

мл У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 9. ДЕЦЕМБРА 1872, ~~~

кнв ПОЗОРИШТЕ << >

Ф УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

•

ИЗЛАЗИ ДВА ПУТА МЕСЕЧНО НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ. — СтоЈИ ЗА нови бАД 30, А НА СТРАНУ 40 нов. МЕСЕЧНФ, ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг ОВАКИ ПУТ,

МАКСИМ ЦРНОЈЕВИЋ

Трагедија у 5 чинова, с певањем, написао др. Лаза Костић, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовића.

(Наставак.)

БАНА БАНА ДРУГИ ЧИН. · Исповеда се свету, искрен је, ЈЕ | Те не ће да се врије образом

ПОЈАВА ПРВА, | Поштеним, чистим, к'о и други свет,

> Е Већ своју је обрно природу

У куту стоји болна постеља максимова, на њојзи седи | Ко изношену стару хаљину,

мајка Јевросима, па плете ЗЕЈе "Па прву своју душу износи Јевросима. | Да сваки види, шта је бездушност!

И опет вас је преварио све:

Уплећите се јадни курјаци,

и То није Максим, што по земљи гре,

Од како ми је болан Максиме, Тек црна душа му, тек црни му гре'! Ви чешља нисте још ни видели; 1 | ј Уплећите се, сад се предигох! ; ТАРИ 4 ЕРО Ро ИН). 0х, чемерно је иредизање то! Еј, море, и ти ми се измећеш! Еј, предизање: — прости Боже гре'! — Те тешке куге, пусти ветрови Ал он би вол'о предисање пре! Нагрдише ти лице студено; Гле, како седе ови курјуци, Ал за тим лицем твојим храпавим, Зар тако дуго Максим болова 2 Иза тог пакла саврило ви рај, Та, боме, јесте, пола века мот! А у том рају једног анђела, | Што вараш душу, косо несрећо 2 Што воли једног црног еотову, У срећни, бели дани црна си, Па још да видиш каквог еотону, Попрне л' дани, ти побелиш сва! Храпавијег још него што си ти; Избелила, сам косу сузама, Ух, да ми га је где увребати, 0х, да је река « мојим сузама, Размрсе'о бих га, утуко бих га! (Вади мач). Протекла бурно чак на онај свет, Та мачем бих га киван прожето у рају би се цвеће сушило, (Окрене се од прозора, па угледа себе у огледалу). Да расте за њом све чемерика, А. гле! А гле! Та оно је тај враг! И мајкина нуза њу душипа, Гле авети, гле гада храпавог !

(Уздишући прилеже на душеке). | Сад цревни враже, првни сотоно! Еј! Иво, Иво, да л већ испрови 2 г (Напада мачем на огледало, а Јевросима скочи, па га Да 7 испрови, да д доливује внал ; ухвати за руку. ја у доликује лицу господском, ; Јевросима.

«1 доликује твоме Максиму» Јао, Максиме! Та болан, шта ти је 57 Максим (улази). 4 | Максим (ислусти мач из руке).

Ма људи, људи, ево Максвма! | Куд оде, где си, гдеси ђаводе2 Да, Максим је, и опет није он! ~ | (Клекне пред матер)

а ш-о 5 - а

„бо