Pozorište

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

» („Јелва“. У суботу 6. јануара приказивана је „Јелва руска сиротица“ од Скриба. Главну улогу имала је Сајевићка. Дворана је била пуна света, који се беше стекао да чује ово одиста занимљиво позоришно дело. Глумци су се надтипали с оркестром да изведу представу као што ваља, што им је и пошло за руком. Публика

је одликовала Сајевићку на крају представе изазвав је |

два пута. Ми ћемо у листу што долази поближе упознати

нашу позоришну публику с овим занимљивим комадом. |

позориште:

% (Народно позориште у Београду.) 20 децембра о. г. приказивао се на београдској позорници нов комад; „Мати и син“. Београдски листови налазе, да" је тај комад занимљив у сваком погледу. да су карактери у њему добро изведени, да има доста заплета, а, што је поглавито п занимљивости. и ла је по томе тим преводом обогаћена, наша драмска, књижевност, само што је Шарлота Бирхпфајферова и овде претерала у карактерисању својих илеала. Веома ретко налази се у обичном животу така, матии такав син. Представа је испала добро. али се за то ишак примећује управи позоришној, да се ностара за лобре глумце. и ла се оркестар боље дотера.

% (Марија Јеленска.) Ђечки немачки листови једнако воде бригу о М. Јеленској. Тако су неки дан јавили, да је добила позива са више страна, али да их је морала одбитт. по што се још није опоравила од болести толико, да би могла, изаћи на позорницу.

» (Народно позориште у Београду.) Ред поворишних представа за месец јануар: У понедеоник 1. јануара: „Лондонски провјаци“ — У четвртак 4. јануара: „Два кандилата“ п „Ручаћу код мајке“ (нов). — У суботу 6. јануара: „Чича Томина колиба“. — У недељу '. јануара: „Бој на Косову“ (од Стерије). — У среду 10. јануара: „Тоспођа од Сентропеја“ — У петак 12. јануара: „Из доба котиљона“ (нов). — У недељу 14. јануара: „Максим Прнојевић“. — У среду 17. јануара: „Низ бисера“ — У петак 19. јануара: „Крштено писмо“, и „Дамон“ (нов). — У недељу 921. јануара: „Звонимир“. — У среду 24. јануара: „Јеврејин из Пољске“, — У петак 26. јануара: „Шах краљу“ (нов). — У недељу 29. јануара: „двонар ботородичине прве“. — У уторак 30. јануара: „Лукрепија Борџија“. — Замена: „Бодин“. — „Максвел“. „Млетачки трговац“.

(Дворско позориште у Бечу.) На дворској позорници у Бечу приказивано је од 1. децембра 1871. до 30 новембра 1872. свега 342 пута, и то: 78 трагедија, 107 позоришних игара и драма и 157 шаљивих игара и лакрдија. Нових се комада давало 15, ито: 4 трагедије, 4 позоришне

| игре и драме и 7 шаљивих игара. Највише је посла имао глумац, који је 190 пута играо. Од немачких писаца, давано је 104 а од страних 39 комада. Дворско позориште има сада: 18 правих дворских глумаца са декретом, 14 чланова, 9 правих дворских глумица са декретом и 12 чланова. Најстарији су глумци по годинама службе: Ла | Рош, који је дворски глумац од 1833 године, за тим | Хебловица, која служи дворском поворишту од 1540 го| дине и Хајцингерка, која је дворска глумица од год. 1844.

ж (Мађарско позориште.) По „Годишњаку мађарског | позоришта за г. 1873“ има у Мађарској свега 25 позориш| них друштава. Најглавнија су ова: народно позориште у | Пешти са 157 чланова, народно позориште у Колошвару са 61 чланом пи стално позориште у Дебрецину са 58 чланова.

КЊИЖЕВНОСТ.

# (Гласник српског ученог друштва.) Сад баш стиже амо: „Гласник српеког ученог друштва. Књига ХХХУ, ( једним снимком. У Београду у државној штампарији 1879. На 8-ни, 2, л., 324. стр.бтоји 1. а. вр. — У овој су књизи ови саставци: 1. Обшти лист патријаршије пећске, од М. 6. Милојевића. — 2. 0) слободној вољи, од А. Васиљевића. — 3. Србека исправа о продаји непокретног добра у Призрену, из времена царева србских, или из ХТУ. века, од дра Ј. ШаФарика. — 4. Цар Урош и краљ Вукалпин. Историјска студија, од Чед. Мијатовића. — 5. Ђоловање п умирање српске стајаће војске, од Владимира Јакшића. — 6. Библиографија српске и хрватске књижевности за 1872 с белешкама из онога што је на страни о нама писано, од Стојана Новаковића — 7. Радња уче| ног друштва. ситнице.

% (Срби у Одеси.) На свеучилишту у Одеси има више Србаља, који уче права и природне науке. Код тамошњег великог друштва за пловидбу, трговину и жељезницу има преко педесет капетана, све родом из Шриморја и Далмације. Тако исто има много наших синова и у паробродском друштву кнеза Воронцова. Осим тога има у Одеси ваздан наших трговаца, помораца, трговачких помоћника и књиговођа и чисто српско-хрватска гостионица, под именом: „Лепа Далмација“, кавана под називом : „Јужнословенска кавана“ икрчма код „Косова поља“. У та места скупљају се понајвише Срби и Хрват, а и Руси се радо друже с њима. Лепо ти је погледати, кад се браћа искупе у гостионици код „Лепе Далмације а војвода херцеговачки Лука Вукаловић почне да пева јуначке песме уз гусле јаворове. Ко не би тад помислио да је у свом завичају !

Издаје управа српског народног позоришта.

250