Pozorište

дим А а ве

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

» („Женске сузе.“ „У петак“.) Оба ова комада одиграна ву у четвртак 11. јануара и то прилично добро. У првом комаду особито се одликовала Сајевићка, која је Даницу приказала као што треба: са свим природно и наивно. Нарочито је заслужила похвалу, што није претерала у пла чу кад оно хоће сузама да измами од свога мужа минђуше од драгога камена. Мање јој је пошао за руком онај очајни смех када мисли да ће у двобоју изгубити свога мужа, кога љуби. Л. Маринковићева није нас овога вечера задовољила као Валентина у „Петку.“ И у Валентини п кроз уобржену сентименталност треба да провирује мали несташко.

Публике је мало било па представи, сигурно због кише, која се беше спустила као у сред лета. -

% (Максим Црнојевић.) „У!епас“ је донео мало оптирнију критику о „Максиму Прнојевићу.“ У тој критици | набрајају се п неке мане ове трагедије па се на послетку вели: „Мп не бисмо тако пажљиво улазили у траг погрешкама костићеве драме, да нам се он не указује њоме, и самим погрешкама њезиним, као песник веома даровит и научен познавалац драматичне технике. Свршетак свакоме чину тако је удешен, да се види, како је песник вешт оним драматским доскочицама, којима се постиже ефекат. Мнотп су му длалози веома вешто изведени, монолози пуни духовитих антитеза, песнички говор мало не кров метафоричан, какав има бити у тратедији, кад што управо красан, али по где где пренатрпан непластичним, присиљеним метафорама. У кратко, ми држимо, да је својим драматичним првенцем показао др. | Лаза. Костић красан дар, који дао Бог да што чешће употреби за напредак свога народа; а како му је век свој вити у значајној пи мужевној борби, то је до душе горка. али јаку духу, који се зна довити победи над стварним бедама, најбоља школа драматичвој савршенсети,. Да му сване рог пађЏа Рћоеђив !“ :

НОЗОРИШТЕ.

% (Народно позориште у Загребу), По извештају управе народнога позоришта у Загребу приказиваће се тамо на скоро ови нови преводи: „Сељак имилионар“, „На племенство узвишени трговац“, (код нав: „Нови племић“) „Борба за живот“. Од изворних нових комада пак ови: „Брачна понуда“, од Томића, „Слика покојне госпође Жанете,“ од В. Ђорђевића, „Бајазитова љубав“, од В. Ђорђевића. Од старијих ће се драма представљати: „Исабела Орсинијева“, „Катарина Хауардова“, „Дебора“ и „Љубав и сплетка“. А да се узме обзир и на оне, који се желе у покладним недељама забављати у позоришту. приказиваће се редомице ови комади: „ђачке враголије“, „Марија кћи пуковније“, „Казалишна безумност“, „Хоће да врагује“, „Оба Клинеберга“, „Опанчари клобучар“. Од опера ће сеприказивати сада, „Марта.“ а у Фебруару првипут опера „Фауст.“

% (Народно позориште у Загребу.) „УјЈепас“ пише: „Лакрдија опет почиње освајати нашу позорвицу; чујемо да је то само од нужде због већег новчаног добитка; чу-

јемо, да је владин повереник за позориште у економном погледу уклонио многе недостатке; читамо, да се његова управа спрема, да се на скоро прикажу неколико изворних шаљивих игара. Какав ће бити успех, то ћемо видети. Ако је науман да заведе опет лакрдије, то ће се овај начелни назадак јаче осветити, него што вреди већи новчани приход; јер се правом може питати, где ће бити граница новчаним обзирима, где граница далњем кварењу естетичнога укуса Од штете, која се тим наноси том једином уметничком заводу, ако у њему почне корена хватати драматична песмисао, нема ни једне друге веће; и нема пречег задатка него што је тај: да се негује прави естетички укус у самом заводу и у општинству. Макар само и тренутно одступање од ваљаних начела, у погледу укусна избора, горко се освећује, како то показују друге велике позорнице. Тако н. пр. читасмо не давно о прашком немачком позоришту, да је тромесечно нелрестано глумљење самих салонских и шаљивих игара учинило и глумце неспособнима, да ваљано приказују велике драме, и обћинство неприступно за највише драматичне утиске. Нашем се позоришту не ће ни каквим ма како практичним и новчано успешним експериментовањем без темељитих естетичних начела зајемчити прави на. предак. Без позоришног новог устава, који би израђен био по студији најбољих туђих, и без драматичне школе нема, сирна напретка ; овако само животари ! БЊИКЕВН.0О СТ. (Американско новинарство.) По најновијим катало-

| зима штампапо је у американским уједињеним државама,

507 листова, који су сваки дан излазили, 105 листова, који су излазили по три пута, 110 листова, који су излазили по два пута и 4750 листова, који су излазили по један шут у недељи. 81 лист излазио је сваке треће недеље,

' 91 сваких четрнаест дана, 685 свакога месеца, 4 свакога

другог месеца, а 55 свакога трећега месеца. Свега скупа, издавано је дакле 6328 листова ито у 449 више него лане. У јединој Флориди |није излазио ни један дневни лист, Између свију новина има их 663 од којих свака броји више од 5000 претплатника. 298 листа издавана су на немачком, 28 на француском, 12 на скандинавском, 6 на холандском, 6 на чешком, 5 на талијанском и 1 на португалеком језику. Сви други листови излазили су на енглеском језику.

СОТАТИСТИКА.

% (Колико има људи на свету). Попетермановим „бСеоотаћвсће Миће ппсеп“ има свега на свету 1877 милиона, људи. Од тог броја долави на Европу 301 милион и 600000 а на 178.120 квадратних миља, на Азију 794 мили-

"она а на 796.005 квадратних миља, на Аустралију и По-

линезију 4 милиона и 365.000 а на 161.105 квадратних миља, на Африку 192 милиона и 520.000 а на 54357 квадратних миља, на Америку 84 милиона и 524.000 а, на 747680 квадратних миља. У самој Хини има 446 и по милиона душа, дакле скоро толико колико и цела трећина, свеколиког становништва на свету.

Издаје управа српског народног позоришта.