Pozorište

Р= ћу

о кл ГР Њњ|

У данашње време није ништа важније од играња. Оно је било у свако доба особито важно, Платон и Аристотео рекоше што о њему мисле, Бехило и Софокле беху ваљани играчи; а Сократ поштено накара свога пријатеља, који му пребациваше, што се он, тако озбиљан човек, тој лакоумној уметности одаје, Највећи Филозоф старота века мишљаште, да играње елужи здрављу и да веџба око у појимању саразмерности. Јелинска басна прича, како је Хера дала неком ваљаном јунаку да вавпита младога Арева, а овај га није дотле уоружју обучавао, докле га није научио добро играти. Једини 0ч6видно осећаху шта је лепота, и беху тога уверења, да није довољно убити непријатеља, него се притоме ваља и грациозно, лепо кретати.

Научењаци се мучише да пронађу, ко је први изумео играње, По некима је Орфеј, муза Ерато, Ромуло, Јубал, од којега бу, по Мојсију, дошле „етеде и жвиждаљке“, и тако даље, Најпаметније се у овом зањимљивом питању изразио честити Луцијан: „Ови који ву испитивали када је постало играње, сложили су се у томе, да је играње онда постало, када бу и први створови божији света угледали, и да је с најстаријом љубављу и играње поникло.“

Многи писци ивпитивали ву и опредељивали шта је играњед Али ни мало нису сретнији од оних, који тумачише шта је лепота, „Играње“ је тако пуно садржине, да се не да с неколико речи описати. Да само неке дефиниције наведемо, да се уверимо, како се научењаци и практици у овој прилици подједнако спотицаху,. Један научењак вели: „Играти значи тело своје тамо амо правилно, и тако кретати, да би 10век себи увевељења прибавио, при чему се положаји мењају, да би се могли различити кораци и скокови правити,“ Не ћемо да критикујемо ову дефиницију, вамо ћу да напоменем, како и неки многогодишњи практик није сретнији у својој дефиницији, Он каже: „Играње је свако телесно кретање, које је више него ли сирово употребљавање евоје физичке снаге.“ По овој дефиницији нема разлике међу играњем и јахањем! По Аделунгу играње је уживање у одмереним покретима телесним и слично јетрљању, сигрању, од којега је и узето!

Боговлови вазда немилице овуђиваху играње

говорећи: „Играње је ђаволски проналазак,“ или: „Играње је грех“, или: „Играње је труло дрво“,

Свашта, има своје наличе, Па и у игрању је било увек преступа. Најбољи ву играчи данашњер времена Французи, Тај дар носе они од вајкада у крви, јер још Тацит рече о Галима, праоцевима садањих Француза, да су преиграли преко Рајне,

Не треба спомињати да и Срби као и ма

који други народ воле играње, Овде не ћемо наводити све оне игре, које бе у разним еривким земљама играју. Само ћемо приметити, да се отуд види, како је играње и у нав у обичају, што имаде ваздан изрека, у којима «се реч играти употребљује. На прилику: играти се са животом; изиграти или проиграти срећу своју; играти као што ве свира, и т. Д,

Грци захтеваху од добра играча да се брго и умиљато креће, ио Емпузи, најчувенијој играчици старога, ио Фаници Елелеровој, њезиној прејемници новога века доказују, да при свој брзини никад нису из очију губиде евритмију, лепо кретање.

И није све једно како ко игра; напротив, као што је стил у писању, тако је такату игри знак, по коме се може судити одуши играчевој. Ова је истина већ по томе јавна, што еваки народ има своје овобите игре, да то треба вваки, који хоће да све вековечито веже, да мотри како му се драга око своје рођене осовине окреће, и тада ће моћи пресудити, да ли ће му бити слика и прилика,

Коло и Чардаш, Мазурвка, Тарантела и Канкан, свака та игра је друкчија, свака је према овобинама народним,

да што смо све ово написали о игрању да то, јер је баш сад дошло време игрању, и јер смо хтели да наше лепотице опоменемо, да није довољно. вамо играти, него да се ваља у игри ритмички кретати, јер кретање руку и ногу издаје душевне тајне тако исто као и очи,

Нека давде игра, коме то од срца иде; јер ако је оправдано питање: „Шта би био свет бев љубавиг“ то сенеда ни помислити, шта би многи љубавници радили без играња,

Српењим играчицама имали бисмо само још то рећи, дасе и при игри сете, да су Српкиње ида се чувају од туђих, особито раскалашних, а да се што више држе својих, народних игара,