Pozorište

Бранко. Драги мој Штанцика!

Штанцика. Драги мој Бранко!

Бранко. Ви сте нешто намргођени ! Штанцика. Ја бих то исто и за вас рекао! Бранко. Тако ми изгледате —

Штанцика. А и ви мени. —

па Маут

ШТА ЗНАЧИ То у ДРАМСКОМ ПРИКАЗИВАЊУ ИГРАТИ НА ЕФЕКАТ» СМЕ ЛИ СЕ ПРИКАЗИВАЧ ТОГА ДРЖАТИ 2

(Свршетак). |

На против коме је стало до унутарње истине, тај ће свима моментима у характеру једнаку негу, једнаку љубав дати и само си једно питање стављати : Да ли је овај потез што ми га је песник дао характеристи чан 2 Или: Како ћу ја характеристичност на видело изнети најистинитије; Само онај, који свуда у својој игри тежи за унутарњом

истином характера, тај ће моћи гледаоцима потпуну целину пред очи изнети, и не ће никада доћи у опасност, да поједина важнија места свом својом вештином обележи и да му ве у томе сва приказивачка уметност огледа, Ко постигне ту унутарњу истину, тај не ће питати : Да ли ће ми ово или оно место чублика одобрити, хоће ли ми пљескати2 већ ће питати само: Како ћу најбоље и најумесније изнети на видело живот песниковог характера2 Ко тежи само за унутарњом истином тај не ће никада помишљати на то, да поједине примамљиве спољашње моменте јасно обележи, аво се тиме квар наноси истини у характеру. Ко унутарњу истину у харавтеру сматрао буде као право гледиште вештачке уметности, тај се не ће никада бринути за спољашњи успех, он ће шта више у снагу истине положити све своје поверење, јер она је само, и само она кадра овладати овећајима и чуствима гледаоца, а спољашње пљеокање и одобравање биће тада праведна з4слуга и награда унутарње истине,

Кона ефекат игра, томе није начело унутарња истина, тај тежи да буде свакако што пре оригиналнији, Али онај, који тежи за том оригиналношћу, нека пази да се не испуни на њему оно што вели Гете: „да постане

Бранко. Као младожења — | Штанцика. Који ће да добије Бранко. Кошар,. | Штанцика. И то велики кошар! | Бранко. Дакле сте ви запросили Малчикуг |

(Наставиће се.)

луд на своју руку“, Ко на ефекат игра тај може у приказивању у моментима, где рачуна на бурно одобравање, изгубити присуство духа, ако му игра промаши жељну намеру, тако се обично ти ефекташи преваре, а характер мора да пропадне. Онај који игра на ефекат, тај изненађује; онај пак који сву своју пажњу обраћа на унутарњу истину, тај не ће да изненађује, он тежи вамо да изнесе потпуну живу сливу. Ко на ефекат игра, тај тежи да и оно што није уметнички да изнесе у пуној сјајности и светлости, али често буде изненађен, јер гледаоци прозру намеру таког глумца и оладне спрам његове драстичновти, и тако кукавном ефекташу изостане жељна натрада,

Приказивач не треба дакле да запиткује: Какав ће ефекат проузроковати овај покрет у мојој игриг него ће се увек морати запитати: Да лије овај или онај покрет учињен наоснову характера или не» Који тежи само за унутарњом истином характера, нека се не брине за спољашњи успех и награду, јер ће за цело и публика, ако је иоле ивобраљена у духу праве драмске уметности, наградити игру својим одобравањеми пђебеадњем, јер само права потпуна слика характера. уметнички изведена може чуства пљенити и задовољити, а и Софокле лепо каже: „Највећу снагу има истина,“ Из свега се може лахко увидети, да у истини прави и велики глумац, не. треба никада да тежи да игра на ефеват, већ нека тежи за унутарњом истином, то нека му је цели намера.

По Х.Т. Речеру Моја Хрваћанин Станчић,

глумац.