Pozorište

као огранак великог словенског племена, из ког | чешки и пољски народ, А придружујемо се овој | светковини тим радије, што се слави у време, у које је Словенетво приступило као знатан помагач к умној радњи људскога рода, те није не- |

је поникао Коперник, ваља да има свога дела у слави, коју тај неумрли човек стече целом вловенском роду. С поносом дакле можемо усклик-

|

| нути: Коперник, који је ударио темељ новој | астрономији, који је установио Филозофеку космологију, који је посејао семе ексатним наукама — беше лист наше горе, беше син великога, сло| венскога народа! (0 тога се и ми од врца радо | придружујемо овој еветковини, коју сада влави сав |

основана нада, да (бе овим приступом примичемо све ближе свеколикој науци новога доба, као што за једну струку њезину створи ново време славни Никола Коперник., Боже дај, да што пре настану и за ерпски народ прилике, у којима ће моћи уложити све своје силе за ввоју

учени свет, на име цео словенски род; а у њему | и за просвету целога човечанства!

ИЗБИРАЧИЦА,

ШАЉИВА ИГРА У 3 ЧИНА С ПЕВАЊЕМ ОД К. ТРИФКОВИЋА.

(Наставак.)

Бранко Пре једног сата,

| | | Е | Штанцика. А ви | || || |

| Штанцика. Ја пре пет минута! | Бранко. Одите да вас вагрлим, драги супат- | | ниче! | | Штанцика. Овамо, несретни супарниче! (да- | | | | | |

|

граде се!)

| ПОЈАВА ДЕСЕТА, Савета, Милица и пређашњи.

| | Савета и Милица (ступе заједно.) АХ! | | Бранко. (Штанцикиј (Савета!

| Штанцика. (Бранку). Милица ! | | (Савета и Милица поклоне им се и оду без речице.) | Е Бранко и Штанцика (замисле се.) |

|| | Збогом! (Оду нагло.) |

| | ћи

ПОЈАВА ЈЕДАНАКСТА, Тошица сам, а за тим Јован, Тошица. Живио! Победа је моја! Господин Бран-

| | | ко је добио кошар. господин Штанцика је добио | кошар, а ја, — ја ћу добити Мадчику! Идем | | | | | | | | | |

одмах њојзи ! , Јован (ступи) Госпођица Малчика моли, да је

извините, али је за визиту већ допкав! Тошица. Докан! Доцкан! (0, провлето дод- |

БАН ! (Оде.) у (давеса пада.)

РАДЊА ТРЕЋА.

(Трем у кући тимићевој. Чује се свирка)

ПОЈАВА ПРВА,

Тимић и Тимићка (улетв обоје у собу и баце се на канабета.)

Тимић. УФ! Ада вам се уморио!

Тимићка. А тек ја! Трчи овамо, трчи онамо, послужи овде, послужи онде!

Тимић, Једва сам чекао да почну играти, да одморим своје старе кости! А ти, женог

Тимићна. Јаг Ја немам старе кости! Ја бих могла са свим лако играти, ал немам тенцера!

Тимић. Море, жено, зар се ти не ћеш ника-

| ' да опаметити!

Тимићка, За што садаопет да сеопаметим 2 Не ћу да се опаметим !

Тимић. Тако мислим требало би да увидиш, да за тебе није игра!

Тимићка. Није више за мене2 0хо, етарче!

Тимић. Охо, бако! Ти си канда заборавилада ви се венчала године,

Тимићка. Манимо ве година! Женске немају година! Године су мушки послови, а ми се женске не мешамо у мушке послове!

(Наставиће се.)

44, = и