Pozorište

ПНЕ

Штанцика. Добро је, и то је истина, али и госпођица Савета има у себи све оне дражи, које би заслужиле чисту и искрену љубав,

Бранко. Да, да, и госпођица је Савета добро девојче!

Штанцика. И ви јако грешите, што се тако мало обзирете на њу.

Бранко. Јаг Ко вам је то рекао! Ја сам госпођицу Савету увек поштовао! Али ви; ви се не обзирете на госпођицу Милицу,

Штанцика. Ви се варате! Ја госпођицу Милицу олавна мотрим, и могу вас уверити, да она код мене стоји у великом попттовању.

Бранко. Да, да, само што госпођица Малчика стоји још у већем,

Штанцика. Госпођица Малчика2 даиста не! Ја сам је истина запросио, али право да вам кажем. то је била само каприца од мене, Али и ви сте запросили товпођицу Малчику !

Бранко. Метина је! Али ја сам то више чинид из... како да вам кажем»

Штанцика. Маните се изговора! Ја од своје стране нећу се ни најмање срдити, ако добијем котар. Ја Ћу га вама, моме искреном пријатељу, радо уступити. Е

Бранко. Хвала вам, господине! У осталом, могло би се девити, да ја лобијем кошар, и онда будите уверени, ла бе на вас нећу ни најмање врдити!

Штанцика. Не ћете имати ни прилике, јер ја сам сигуран, да ће вам пружити своју руку.

Бранко. Вилите, ја бих се опет чисто опеладио. да ће за вас поћи,

Штанцика. дна би у том елучаду јако по- |

грешила. јер у мени не ће никада наћи таквога мужа, тао што бисте ви били!

Бранко. На против, господине,ви бисте били сто пута бољи муж него ја!

Штанцика. Не, не, то не могу допустити!

Бранко. Ни ја, господине! ба свим вам искрено кажем!

Штанцика. Знате, господине Бранко, да семи налазимо у неком врло... врло...

Бранко. Врло смешном положају!

Штанцика. Имате право ! (Чује се музика) АЛИ игра се почела, а ја сам се ангажовао сатоспођицом Милицом. Не смем пропустити игру!

Бранко, Ја опет са госпођицом Саветом.

Штанцика. Журимо. св! (Оду)

ПОЈАВА ПЕТА Малчика, за тим Соколовић и Јеца.

Малчика. То ми је чудно! Од три просиоца, ви једнога играча! Као да су се договорили. Или се можда срде на мене, што их држим у неизвесности Имали би нешто и право! Крајње је време да се одважим, (Занисли се)

Соколовић и Јеца (стуле) Ево је! _

Соколовић. Драго моје дете! Ти ви ме довела у велику неприлику ! Не знам како да се понашам. Кад видим господина Бранка, не могу да му погледим у очи, све ми се чини, да чека од мене одговора,

Јеца. Тако је исто и код мене кад погледим на господина Штанцику. А већ говподин Тотшица, тај ме гони на све стране! За то, одлучи се, дете моје !

Малчика. Е добро, кад сте ме већ тако напали, оно ћу да се одважим! Реците прво господину Тошици,,,

Соколовић и Јеца. Дакле за њега2

Малчика. Да је добио котар!

Соколовић, Сирома Тошица !

Јеца. А за другу двојицуг

· Малчика. Боже мој, како сте ме напали!

Јеца. Хоћеш ли Штанцику 2

Малчика. И господину Штанцики изјавићете, да је добио кошар! Реците им одмах да ме дуже не муче, (Оде)

Соколовић. Хвала Богу, кад смо једном на чисто ! (Оде)

Јеца. Сирома Тошица, а мени се све чинило, да ће он бити мој зет !

ПОЈАВА ШЕСТА,

Пређашња и Тошица,

Тошица. Баш добро кад вас нађох, стива гоепо!

Јеца (за себе) Да непријатне ствари!

Тошица. Милостива говпо ! Биће вам познато... или да, није вам познато, но можда вам је ипак познато, да ја љубим вашу кћер, ваше драгоцено дете, вашу крв и месо; а Малчику.

Јеца. Знам, господине!

Тошица. Биће вам и то познато, а можда вам и није познато, да сам запросио руку ваше драгоцене ћерке госпођице Малчике,

Јеца. И то мије познато! (Наставиће се.)

Ммило-