Pozorište
|
-
Бох се увређен... Шта више, био вам предузео, да | вам се осветим... 0х, последице тога лудога предузећа осећам још и сада!
Савета. Како ми се чини оне вас непријатно дирају, за то манимо се тота разговора,
Бранко. Не, госпођице, продужимо га даље, Кад сте ме ви оно исмејали, био сам намерио, да вам бе осветим! Ја сам евоју намеру и извршио. Знате ли како 2
Савета. Не знам!
Бранко. Провио сам говпођицу Малчику,
Савета. Добро сте учинили 2
Бранко. Нисам, госпођице, тако ми мога бота. нисам! дапросио сам девојку, коју не волим, коју никад небих учинио еретном, вапросио вам онда, кад је у моме срцу ваш лик урезан био, кадје пред мојим очима ваш лик лебдио, кад сам вас најватреније волео,
Савета (за себе) Боже! (Наглас.) збогом, господине!
Бранко. (), немојте ићи, немојте ме оставити! Имајте сажалења са несретником, који вас и сада љуби, обожава !
Савета. Господине ви сте заборавили, да сте запровили Малчиву ! (Малчика се покаже.)_
Бранко. Знам ја то добро, ал ја Малчику не волим!
Савета. Несретниче !
Бранко. На против вав — вав волим — аи ви, и ви волите мене.
Савета. Господине, каква дрскост!
Бранко. Бадава тајите, разговор ваш са госпођицом Милицом прислушкивао је Тошица. није истина, да ви другога волите, ви волите мене !
Савета. Е добро, господине! Нека је и тако, а сада чујте и мене! Ја Малчику љубим више него саму вебе., Ја нивам неблагодарна, господине, ја добро знам да сам сироче без оца и матере, ја добро памтим, да су ме малчикини родитељи још као малено дете примили у своју кућу, хранили, неговали, васпитали као своје рођено дете, ја добро знам да сам се њима јако задужила и верујте ми, господине, ја нећу пропустити прилику, да се детету мога добротвора, да се Мадчики не одужим,. Ви сте Малчику запросили, Малчика вас воли, ви ће тејој бити муж, ви јој морате бити муж, Не, не! Не морате, већ ја вас само молим,и акоје истина, да ме волите, онда ми немојте одрећи моју молбу !
Ме
Бранко. Савета! |
Савета. Дајте ми вашу руку. (Бранко учини.) Тако, сад сте ми обревли, па сада збогом, говподине Бранко, будите сретни! (Оде)
Бранко. Шта вам учинио. ),мененесретника! (Оде.)
ПОЈАВА ДЕВЕТА, Малчика, за тим Соколовић и Јеца,
Малчика (ступи лагано) Доцкан! Док сам ја бирала, дотле ву се ово двоје заљубили! И то морадох баш онда дознати, кад вам већ хтела да... (Окрене се.) Пет! Да ме нико не чује! Шта сада да радим» Да их раставим> Шта би ми хаснило!... Чинићу се невешта ! Тоје најбоље! Оетају ми још двојица! Двојицаг Та ја сам их одбила ! Но ето сада белаја.... Брзо да потражим оца и матер! |
Соколовић и Јеца (ступе)
Соколовић. Ево је!
Јеца. Зар си ти ту; драго дете, а ми те тражимо.
Малчика. Овде вам! Тражила вам...
Соколовић, Већ знам кога! дин је баш сада отишао у другу собу, наш зет...
Јеца. Да, наш син Бранко!
Малчика, Бранко 2 Јевам ли ја њега изабрала 2
Соколовић. Да боме!
Јеца. Да како, дете моје!
Малчика. Ја сам се предомислила !
Соколовић и Јеца, Предомислила 2
Малчика. А да ви, отац, нисте можда већ рекли господину Штанцики,...
Соколовић, Нивам, још дете моје!
Малчика. А ви, мати»
Јеца, Нисам, али идем одмах!
Малчика. Станите! Ко што рекох, предомислила сам се! Поћи ћу за господина Штанцику !
Соколовић, Дакле не за Бранка 2
Малчика. Рекла сам већ, за Штанцику. (Оде.)
Јеца. Али драго моје дете! (Оде за њом.)
Соколовић, Добро те ја нисам човека одбио ! (Пође и сукоби се са Тошицом)
ПОЈАВА ДЕСЕТА, Пређашњи и Тошица. Тошица. Једва вас нађох ! Соколовић, А, господин Тошица ! Тошица. Ја сам, господине, најнестретнији човек на овоме евету, ја, кога судба гони, и
кога ће судба у црн гроб отерати, РАНА)