Pozorište

О ДАМ ШТО МЕ

(Свршетак.)

А да ли се може неговати у нас шаљива игра

Нека се то питање не чини никоме сувишно,

особито ако узмемо на ум то, што многи мисле, да наше двуштвене прилике нису згодне за шаљиву игру.

Тај приговор не може никако бити озбиљан. У њему је мало праве истине а много површнога суда. У наб има и шаљиве жице и комичнога дара а и доста предмета за шаљиву игру.

Ниву ли карактери, који су узети за предмет. шаљивим играма свију времена и народа, нису |

ли такви карактери поникли из саме људске природе, дакле су опишти, или зар се ниву развили из прилика, које се и у нас налазе у обилној разноликости 2 У ком животу нема у нас градива за шаљиву итруг У јавномерг Не би нам ве требало дуго обзирати по њему те бисмо нашли верних копија свију оних особа и прилика, које је својом неизмерном досетљивошћу шибао Аристофан, најодличнији заступник старе грчке комедије, Има и у нас Клеона; има оних кобасичара и друтих носилаца „витезова“ његових, Имамо и ми свој „кукавичњак“ у облацима, свој Фронтистеријон више него што треба, Али за комедију, каква беше стара атинска, која је потезала у

"Бруг евоје бодљикаве цензуре велике јавне ин-

тересе, треба слободе, колико је имаше атинска држава у цвету славе своје под Периклом, Таквој комедији нема опетанка у државама данашњега кроја, Али и осим тога извора има комедија довољна градива, како другде тако и у нас. у разновреним приликама приватнога живота.

Како је те прилике умела употребити атичка комедија забележила је повевница, која нам сведочи, да бу се у времену од осамдебет година. око ње бавила 64 песника, па су произвели до пет стотина драма. А погледамо ли стереотипне кипове, који нам се приказују у првих наследника атинске комедије, у римеких песника Плаута и Теренца: то се морамо литати, да ли ми

према томе сиромаштву нисмо управо „богати у |

врсним карактерима, какве је наш живот раз-

„вио2 Имамо и ми смешних тврдица, и смешних љубавника, чанколиза; али имамо и од сваке

руке педаната, множину сталежних и месних типова, и т, Д.

Нема дакле у навб оскудице у градиву. А да нам то буде још јасније, погледајмо само како су постали и како постају драматични производи сваке руке у књижевностима других народа,

Како су долазили други народи до градива и за трагедије и за комедије» Зар су га налазили готова» Или зар то може бити у опште, као што то мисле они, који говоре, да у нас нема градива за комедију. Та може се доказати, да је једна једина црта у карактеру, један једини час у животу великих људи разгрејао пебника те му послужио за језгру, из које је творна вила његова селадним придодавањем произвела вавршену драму, „Приказивање повесничких јунака, које тако рећи свако добро познаје, бива веома мучно,“ вели Фрајтаг, „Правоме песнику треба само по гдекоји моменат из каке год приче или приповетке, па да из тога створи радњу у драми, Најзгодније су му оне влике и прилике, којима едободно, по евојој вољи, може располагати, а да му у томе не смета повесница, Издајство са својом казном, страстан чин мржње са својим последицама, поједини призор из какве породичне распре, пркосена борба против јаче силе: дају песнику огромно градиво“ вели опет Фрајтаг, То је исто рекао и Лесинг у својој драматургији овим речима: „Мршава краткоћа предмета није него пука опсена, које одмах и нестане испред труда, да бе радња развије по свима својим мотивима, Ако песник уме каравтере и страсти од степена до степена по мало и до краја тако извести, да у свему приметимо природан развијтак: не ће му се ваљати бринути о томе, како да испуни пет чинова с тако мало догађаја, већ ће ве наћи у неприлици, што пет чинова не ће моћи обухватити градива, које ће му се под руком све то више само од себе множити,“ Велики дух шекепиров умео је из кратих анегдота стварати своје дивне комаде, А зар немамо и ми „Драм јевика,“ који, из другога извора, послужи за темељ његовом „Мдетачком трговцу,“ и множину других за драматичну израду не мање згодних прича, приповедавка, бајака; од каевих је он саградио већином своје комедије 2 А где је уз те изворе још и богато врело живота> Зар нам тај живој у својој у пола вмешној разноликости не нуди дан