Pozorište

дворане, Озлојеђен тиме, оврете се Карло Кондорушијевој, и ова се одмах раггали и развесели, и тај час сложише се и угодише, да она као гост ступа на позорницу,

И Кондоруши доиста гоставаше, и публика је дочека као своју од вајкада љубимицу совацијама, пређашњи другари јој Нестрој и Шо-

| | |

|

лад потпомогоше у игри да не може боље бити, |

и успех постиже неисказан,

Брунингова сеђаше у позоришту у ложи једној, а Карло се радоваше, штоје и она својим очима гледала ту победу Кондорошијеву. Али радост његова дуго не потраја, јер сутра дан дође му глас да је његова водвиљ - певачица отпутовала; касније разабра, да је она у Паризу!

(По немачком)

—ја—

, нара мар ара Као 0 стар

(ва

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, » („Ванредна представа“) у корист оболелог члана

српске народне позоришне дружине Л. Телечког била је. | у недељу 8. априла. Распоред је био веома згодно удешен |

за представу на таку добру цел. Увод у оперу „Портичку немакињу“ одевирао је свирачки збор позоришни оном прецизношћу, каквој смо се од њега већ навикли слушати. — „Морнарску песму“, од И. Зајца, добро је

извела Л. Хаџићева и у нижим и у вишим гласовима, — | отпевала је Љ. |

Зорићева и А. Сајевић мило и лепо на потпуно задовољ- |

„Дует“ из оперете „Боасиска вештица“

ство публичино. — „Мње жал тебја“, ту лепу руску песму, отпевао је А. Сајевић с осећајем, који приличи такој песми, у којој је мекоћа главна ствар. — „Лаку ноћ“, песму за сопран и алт лепо су извели Л. Хаџићева иЉ. Зорићева, која је у место Б. Хаџићеве, која се изненада разболела, примила партију за алт. — „Пресретна пастирка“ била је таке добре среће, да је Љ. Зорићева морала набурно захтевање двапут је отпевати. — „ђивча,“ песма за мешовити збор у четири гласа ишла је веома

добро, и ако је Н. Рашић певао алт у место Б. Хаџићеве, |

која се разболела баш пред саму представу. — „Арија и каватина“ из опере „Набукодоносора“ прибавила, је свирачком збору позоришном и опет новога, лепота призна-

ња. — Представу је завршила шала „Мила“, коју је Ј. |

Сајевићка 'у свима њеним разноврсним облицима приказала свом вештином свога обилатога тлумачкога дара за таке приказе. — Посета није била такка, како се могло очекивати, да ће бити према лепој цели, којој беше намењена ова ванрендна представа. —4—

СИ пен и (Печен лед.) „То није истина!“ повикаће наши читаоци и читалице. „Може да сеу другом ком свету, у свету оком бајке говоре, лед пече, али у овом нашем за цело га нема!“ А ми при свем том велимо, да је истина, ма да та истина није наша, него — кинеска! Кинези су па-

_метнији него што изгледају. Доказ је, што су они имали

пре од нас неку врсту барута, докле га још није Бер-

толд Шварц пронашао; што су имали штампарију пре него што је Гутенберг код нас почео књиге штампати. Када су Кинези могли пећи цвеће и инсекте (зарезнике), за што да им кувари и лед не пеку! Али да не моримо, наших лепих читалица приповедићемо им одмах, у чему је цела ова ствар. По најновијим гласовима, који из Кине долазе, тамо се сада при гозбама износи и печен лед, који се овако зготовљава: узме се мало парче леда, одприлике четвороугао палац велико, па се умота тесто, што је сјајима замешено, и у које се метне најфинијих зачина, као цимета, ванилије и т, д. То се брзо обмота, другим гушћим тестом, које је с путером умешено т фино исецканим бадемом посуто, па се одмах пече у путеру, који кључа. Само се по себи разуме, да кувар ваља од прилике да прорачуна, кад ће жега доћи до другога, унутарњега теста, у које је лед обмотан. Али још нисмо решили овај замашан задатак! Није доста само да једна особа лед у зачињено, јајима замешено тесто умота, пе тестом од путера обложи, а друга да се побрине ва пециво, него сваком госту мора по једна особа на услузи бити, да му „печен лед“ поднаша, а он га мора, чим му га поднесе, с места појести, јер вам је то јестиво врло ћКудљиво, по што се у њему спојила хладна и топла клима, лед и жега. Ако се тако поступа, ако је нарочито кувар вешт — онда је само можно јести „печена леда“, који се узима као ремек у куварској вештини, због чега и јесте врло скуп.

Веле, да је врло пријатно јести „печена леда“, и да је вршак уживању када се у устима лед истопи, па се, као какав мирисави зејтин, разлије по топлом тесту тв га разхлађује. А када станеш гутати слатку течност, што ве у устима начинила а уједно и печено тесто — тада ве сетиш старих боговеких јела и пића нектара и амвросије!

Ова „деликатеса“ се и у Кини скупо плаћа, тако, да само једно парче „печена леда“ три Форинта стане. Би

ди вредно било, да и ми покушамо „лед пећид“ Ми ве-.

лимо: то сваком стоји од воље, као „шокцу“ пост! -

Издаје управа српског народног позоришта.

||