Pozorište
„===
ПР 2 нв АЕ
за припомоћ. Кнез им примети, да у Београду не ће бити још довољно позоришне публике. Деиутација одговори, да ће удесан репертоар и вештије представљачко особље етворити публику, јер у Београду има доста елемената за то, али да је незгодан локал, и тим је доходак мањи,
Сао
ОЊ
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Мамица.“) Нема ти ништа лепшега на овоме свету за извештача позоришног, него кад може рећи, да је из позоришта изашао са свим весео и задовољан. Мало је таких дана у позоришној години, а је ан од тих дана беше 18. децембар о. г. када нам се приказала „Мамица,“ добро позната, и од мађарске академије са 100 дуката награђена шаљива игра плодног писца, мађарског Е. Сиглигетије. Таке живе, складне и добре игре у целини и појединце скоро нисмо гледали на нашој позорници. Ни један од представљача није се истицао, него је само оно чинио, што му је ваљало чинити по характеру ког је представљао. Та лепа, жива игра наших глумаца донела је то собом, да нигде нисмо били помућени у уживању селадне целине, а то тим више умемо ценити, што су терет одговорности за успех на своја плећа натоварили и млађи чланови. Ту нам од њих одмах ваља споменути Л. Маринковићеву (Анку), Л. Хаџићеву (Милицу) којекао да су себе код куће заборавиле, па су нам изнеле живе слике по замисли песснивовој. Одмах за њима долази Добриновић, који је био онај прави препредени коморник Јоза Скочић, који хоће да служи, али се строго држи начела, ла „хаљина чини човека,“ па тако не ће да носи „ливре“ и не ће да му се каже „ти“ него „ви“, или „господине.“ Од старих опробаних 1030ришних делија на прво место долази „дика наше позорнице“ Ружић, ког је публика, чим га је опазила, живим пљеском поздравила, у знак, да се радује, што га је попустила бољетица, те је могао изаћи овде на позорницу први пут после своје болести. Ј. Маринковићка изнела нам је у синим цртама пуницу, која 4 бо рта хоће да господари у својој кући, ма то било на рачун среће своје "деце. Недељковић као младожења Милић и Зорић као старожења „брада Тоша“ били су две суште противности : | „Тута и Фура,“ две верне слике из нашег свакидашњег | живота. —
битнидеЕ. У
% (Најстарија варош.) Руски научењак А. Харков тог је мишљења, да је најстарија варош на целом свету варош Самара или Самира, на десној обали Тигра, близу Багдада. Он доказује, да је Самара стојала још пре него ли што дођоше бемите у Калдеју и Мезопотамију, те да, је пре 5000 година под именом Шумир била средиштем
а
него што би иначе могао бити, Кнез рече иза- |
ош тда
сланицима, ако одбор издржи годину дана на свом месту; онда ће ве моћи већ што више радити и за зграду, а он ће ихимеђу тим потпомагати месечним прилогом, а и долавиће по који пут на представе, (за које је опет свагда 060бито, кнежевски плаћао.)
(Наставиће се.)
ш. =
предсемитске државе. По мишљењу тог научењака имена Самара, Самира, Сур-ман-раа, Сумере, Сума и Сумир означују исту варош. Учењак Вистенфелд мивли, да је Самара поникла пре мухамеданства.
# (Жена — адвокат.) У Чикагу је дошла пре неколико дана први пут пред суд жена каобранилац. Млади одветник, Мис Алиса М. Хјулајтова, ради од неко доба за вебе, али још није пред судом бранила никога. Олучај је био обичан, те почетник није могао показати необичне правне вештине, али је осветлао себи образ лепим говором. Мис Хјулајтова родила се у Рокфорду, проучила је више женске школе у свом родном месту, а за две године правне науке. Годину дана радила је у писарници најзнаменитијих адвоката у Чикагу, а не давно је положила строге испите за ответништво пред највишим судом у Чикагу. Мис Хјулајтовој је тек деветнаест година, витка је и јако прномањаста и необично жива.
% (Романтичан начин писања.) Неки американски романтик описао је нежан љубавни пољубац као нико. „Ноћ беше дивна. Месец је расветљавао све чаробним сјајем својим. Од љубави ражарени љубавници побегоше од бледа светила месечева под густи хлад дебеле липе. Кад су дирнули усницама једно другога, чуо се глас, сличан гласу, кад крава подигне стражњу ногу из дубокога блата.“
ж (Друштво за мир.) У Лондону селопило се друштво „Реасе БЗосјеђу“ за вечити мир. Задатак је томедруштву, да сви пријатељи мира, и они, који желе, да међународне размирице решава мирним путем међународна порота, сложе свој рад на ту цел, па да што више шире по свету мисли о вечитом, општем миру.
_ " (Необичан двобој.) Два младића, богаташа, побише се не давно у Њујорку на великом шеталишту песницама због једне госпођице, за којом су обојицагинули. На двобој је изазвао увређени старијиљубавник млађега са свим овако, као што прописују правила за двобој. Такмаци се поштено излемаше. Сваки је одњих однео кући "по неколико масница. Најчудновати је то, да су тај двобој гледали многе госпође и госпођице из најбогатијих кућа њујоршких. Бориоци су их били позвали, а Амириканке беху тако уљудне, те дођоше са својим пратиоцима, да виде угддан призор, како се два њујоршка богаташе млате шакама. (
Издаје управа српског народног позоришта.