Pozorište

КА и У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 3. ЈАНУАРА 1874. 777

= РОДИНА 1, >

ПЈУИАШТЕ

Еф Ири

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — стоји ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ | НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ,

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ ПОЗОРИШТА.

(Наставак.)

У овом другом периоду, као што видимо, има више драма из историје нашега народа, а две три и из друштвенога живота нашег; песништво је у њима по себи од веће вредности; драматска архитектоника је вренија, прем да има доста како оригинала и прерада тако и превода — као и у другим књижевностима — који нису удесни за представљање, него су само за читање, или су по својој унутрашњој вредности у друтоми у трећем реду; језик је чистији. Превода има свакојаких, од класичних, средњих и лоших писаца; јер се није радило по плану, него је понајвише пресуђивао елучај, што се коме лично допадало, без разбора. Њих већином промахује романтички дух и сентименталност онога времена,

Трећи је период време сталних народних позоришта у Загребу, Новоме Саду и Београду, са етручним глумцима Комади ву вренији у сваком погледу; пази се више на језик, Зборник приказиваних комада саставља се мање — више по некоме плану.

У овом трећем периоду појављују се многи писци, Ми ћемо имена њихова и дела им, у колико узможемо, навести овде у хронолошком реду: Паја Ненадовић: „Два црна крета или Богољуб и Милка“ жалосна игра у 3 чина (1961); —А, Николић: „зидање Скадра на Бојани,“ жалосна, игра у 3 чина (1861% — А. Николић: „Краљевић Марко и Вуча ђенерал“ позоришна игра у 3 чина (1861); — Јован Хаџић Светић; „Натан мудри“ од Г. Е, Лесинта, драматека – спевка, у ет чинова (1861); — _ Паја Ненадовић: „Од свачега по нешто, а из целога ништа,“ шаљива игра у 3 чина (1862); Јован Петровић: „Милан Топлица,“ драматичан спев у 3 чина (1862); — Јован Суботић: „Херцег Влади-

слав,“ драма у 5 чинова (1862); — Сомбореско српско драговољачко друштво: „Три бекрије,“ шаљива игра у три чина с песмама, прерађена по Неетроју (1862); — Ђорђе Јакшић: „Сеоба Србаља,“ драма у 5 делова (1863); — Ђорђе Малетић: „Преодница српске слободе или српски ајдуци,“ жалосна игра у 5 делова (1868); Јован Суботић: „Немања,“ драма у 5 чинова (1863): — (6. Г. Стефановић: „Смрт Уроша петот, цара врпекот, ужасно жалосна игра“ у 5 чинова, (1864); — Н, Ф, Глогић: „Наход и Даница,“ оригинална драма у 3 чина (1865); — Н. Ф. Глогић: „Црни јастреб,“ оригинална драмау 3 чина (1865); — Матија Бан: „Цвети српске,“ драма у 5 раздела (1866); — Милош Зечевић: „Јулије Цезар,“ трагедија у 5 делова, од Шекспира (1866); — Лаза Костић: „Максим Црнојевић,“ трагедија у 5 чинова (1866); — Ђорђе Малетић : „Смрт цара Михајила,“ жалосна игра у 5 делова (1866); — Лаза Телечки: „Последња деспотица _ смедеревека“ _ изворна драма у у 5 чинова (1866); — Јован Деметровић: „Аманет или срећа у пепелу,“ позоришна игра у 4 чина с песмама (1968); — Михаило Полит Десанчић: „Бранивој кнез захумски,“ хисторијека драма у пет чинова (1968); — Ђорђе Јакшић: „Јелисавета књегиња црногорека,“ драма у 5 делова (1868); — Никола Недељковић: „Дејан, жупан требински,“ драма у 5 делова е песмама, (1868); — Никола Недељковић: „Краљ Милутин,“ драма у пет делова (1868); — Крушевљанин: „Отмица или ослобода Крушевца,“ драмека песма у 3 дела (1868); — Јован Суботић: „Звонимир,“ драма у 5 чинова (18968); — Јован буботић: „Прехвала,“ драма у 5 чинова (1868); Јован Суботић: „Милош облић,“ драма у 5 чи-

46 БРОЈ), > |