Pozorište

„=== | АВИ ЊО

ДРАЖИЋ (погледа на небо.) Господе, у твоје руке предајем дух свој!

Софија. Одговарај ! Шта, ћутиш, варалицо, из= дајицо, неверниче, зликовче! Је л то за једног ожењенор човека, који има тако добру женуг зар се тако држи заклетва верности, којусими пред олтарем учинио»

МАРИЈА (која је међу тим к себи дошла, смешећи се.) Маленкост, лудорија! Ко би се још због тога једио! Е Софија, Шта Зар то није доста, да мој муж мене вара, и да с другом проводи љубав,

МарРИЈА. То је само знак, да у његовом срцу има места за две,

Софија. А то не сме бити!

МАРИЈА, Ал то ипак бива!

Софија, Заиста лепа начела !

МАРИЈА, Нису лепа али истинита, Видиш, СоФија, ја бих на твоме месту рекла: „је си личуо, Лазо, остави се ти Евице, доста сам ти и јана врату,“

Софија. Ја вам најнесретнија жена на свету! (аче.) 5

МАРИЈА, Умирићеп се, док те прође прва ватра, (Седне за сто, Хоћеш мало кафе» Куглоф је, да не може бољи бити!

Софија, Не ћу ништа! Хоћу да идем! Куда» То не знам, ал тек идем у свет, до врага, у пакао! (Падне на канапе и плаче.)

МарРИЈА. Ко би се једио на мушке» Нису вредни да човек због њих поквари апетит. Понда што се ми више једимо, то ве они еве више емеју, шта више, поносе се, кад им човек пребаци, да ву нестални и неверни, Није ли тако, драга СоФија >

(ОФИЈА (уједаред ђипи па Лази.) Сад таки да си ми рекао, које та Евица2

ДРАЖИЋ (за себе.) Почиње испит, (На глас.) Евица! Никада нисам ни чуо за њу! Јеси ли ти можда, Васо брате>

Софија, Тебе ја питам, тебе! Говори! Од куда ти ово писмо»

(Наставиће се).

а ~

(8

отшаж,

о

5

О

| ОНОНОРИ шта.

% (Народно позориште у Загребу.) Као што „Орбхох“ јавља, издао је Иван Вардијан, владин повереник за народно позориште у Загребу, ову окружницу члановима народнога позоришта: „Од неког времена, опазио сам,а опазила је то и публика сама, да некоја господа глумци не знају добро својих улога на изуст, тако, да су због те немарности све овдашње новине устале и опоменуле управу на неред, који је завладао и који се особито показао у представи „Тајнога агента,“

Већ сваки од господе глумаца морао би имати толико обаира и поштовања према публици, да не ступинеприправан на позорницу. па ве тога нисам доселе држао за нужно, да што у том погледу одредим.

Али за напредак, јер не могу трпити такву немарност, опомињем сву господу чланове, којих се ова ствар тиче, — јер има и хвале вредних изузетака, — да своје улоге добро на изуст уче, иначе ћу бити приморан сваки случај немарности казнити новчаном глобом, како који „буде завредио. џ

На, даље опазио сам, да некоја господа чланови због незнатне болешљивости не ће да суделују у представама. Да не би ово зло маха отело, опомињем елавно позоришно друштво на дужпост, којом је обвезано лечничком еведочбом немогућност суделовања у представама доказати. једноставну поруку о болести не примам, те ћу у сум

њивим ми случајевима дати строго извидити здравствено стање тобож оболелог члана, и према околностима 'Уупотребити еходна казнена средства, и кривца одсудити на накнаду штете за дотичну таквим поступком осујећену представу. -

0 великим незадовољством разабрао сам из'дотичнога извештаја, да неки чланови не долазе на пробе, неки се закасне, неки одлазе с пробе пре времена, неки сена позоришту забављају и тако закасне ступити на сцену, неки не маре за опомене, а неки се АИ пе приој“ но се понашати према редитељу.

Такве преступнике казнићу немилице глобом, а напослетку, да ред у овом земаљском заводу одржим, отпустићу их безобзирно, и нека нико не мисли да на рачун ненакнадивости сме позоришни заптни закон кршити, или да бих се ја жацао тога средства латити се.

Ја захтевам од свакога међусобну уљудност, одушевљење за уметност, тачно вршење службе и у случајевима потребе патриотично пожртвовање.“

КЕЊО НОК Во вон 060: 4 Ж (Крст), ту лепу песму нашег Јована Јовановића донео је чешки лист „Ођгаху Дуоја“ у добром преводу. Штета што се није потиисао преводилад.

Издаје управа српског наредног позоришта.