Pozorište

народне економије, развитка индустрије, напрет- | непогоде повлачи као пуж у своју љуску, што

ка школа, и т. д. сваки час напери своје топове

на ово јадно сироче; — кад сваку народну несрећу, сваку поплаву, неродицу, кризу одмадо- | веде у свезу са народном помоћу, која се пого- |

ришту даје, као да је оно криво оним незгодама, као да их оно не осећа и због њих не

пати, и као да би свима незгодама одма био |

крај, чим би се оно неколико „народних пара,“

које позоришту душу држе, од њега отело ина

друго шта употребило; — а најпосле шкоди и

бру позоришну управу предетавља народу као рђаву, или обратно рђаву као добру.

Ако публика није довољно развијена, ако она сама не уме да оцени важност оваке установе,

поводи по околностима, што се од сваке буре

својим глумцима не може да гарантује низа вадашњовт, а камо ли за будућност, Може му се и мора му се опростити; та он стоји вам, онје слабачак човек, игра случаја и околности, без имања, без наслона. Откуда другом да гарантује оно, што ни сам нема 2

Али народа Народ је вечан, народ је јак народ је ботат! Њему нема емрти, док се сам

· не убије; његове мишице стварају големе војске; онда, кад било из незнања, било с намером, до- |

његови новчићи стварају милионе! Па зарп он

| да дође као дужник, који свој дуг пориче, или " та платити не можед Зар народ читав, зар ми| лиони народних глава да изјаве, да су „банкроти,“ | где је говор 0 своти, са којом један једини

ако верује свачему, што је написано, и ако се | поведе за оваким носиоцима јавнога мишљења: | једно поштено перо и једна поштена уста, и оно

онда ће она саме да се сиђе са висине, на којој треба народ да стоји, и у питању о лозоришту заузеће онај положај, на коме стоји приватан предузимач, приватан управитељ 1080-

ришта, Њему се још и може опростити, што ве

| |

човек средњега имања може да располаже А не, то не еме да буде, идок има у народу јот само

једно перо; и она једна уста треба да војују против те грдне срамоте, коју оће да му нанесе глу-

| повт или бевавестновст појединих, који јавно у

његово име говоре; и своје мане њему пришивају !

(Наставиће се.)

а О 6

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ ПОЗОРИШТА,

(Наставак):

393. „Поштењаци,“ шаљива игра у 4 чина, написали Баријер и Капанди, превео Ј. Хаџић,

394. „Прва љубав,“ шаљива игра у 1, чину, од Вилбранта, превео (2),

395. „Проповјед за застором,“ лакрдија у(2)

чинова, од Берга, превео (2).

396, „Растревени,“ шаљива игра у 1. чину, |

написао А. Копебу, превео Ужаревић,

397. „Располовљено срце,“ шаљива игра у 1. чину, од Милана,

398, „Ружица,“ шаљива игра у 1. чину, од (2), превео (2).

399, „Разбојници на гори Кулминској,“ позоришна игра у 5, чинова, написао Хуно, превео Марјановић.

402. „Равипник“ чаробна игра у 3 чина, од Рајмунда, превео Жигровић,. 403, „Рецепт проти пуницам“ шаљива игра

'" у 1. чину, од М, Дијана, превео (, Димитријевић,

404. „Ровиро,“ жалосна игра у 3 чина, од Гобобена, превео (, Димитријевић,

405. „Роман сиромашног младића,“ драма у 5 чинова, написао (), Феље, превео (0, Савковић,

406. „Ромео и Јулија,“ трагедија у 5 чино-

| ва, од В, Шекспира, правео А, Шеноа,

400. „Ромео и Јулија,“ трагедија у 3 чина, | чина, од Бајара и Соважа, превео Ф. Оберкнежевић,

написао Вајсе, превео (2), 401. „Разбојници,“ трагедија у 5 чинова, од фФ. Шилера, превео (6. Димитријевић.

407, „Ружа и Ружица“ позоришна игра у 4 чина, од К. Бирхпајферке, превео др. Д. Деметер. · 408. „Руђињ,“ драма у 3 чина, од И, Турте-

| њева, превео (2).

409. „Рукавица и лепеза,“ шаљива итра у 3

410, „Сва су средства допуштена,“ шаљива игра у 1, чину, написао А, Коцебу, превео Милан,

(Наставиће се.)

2 > | | | петина =>