Pozorište

УАИАЈЕ

10. + УБА З

Они су свој посао свршили; јер како ће се дуг исплатити, о том нека кредитор бригу води, Лепим се врло ретко може доћи до наплате; нема ништа без евађе, без парнице, без силе, Алини то не помаже увек; јер су на свађу свагда готови, и ње се увек више боји учтив кредитор, него што је се боји безобразни дужник; парницу осујете тиме, што докажу, да ништа немају; силу преваре тиме, што „благовремено“ умакну. Од свију кредитора у најгорем је положају 1080ришна управа: јер у место да их је својим доброчинетвом обвезала, она им се баш тиме предала на милост и немилост, а они тек сад могу да чине и чине с њоме шта хоће,

У опште ових речи, „захвалност, благодарност, признателност“ нема у њиовом речнику. Јеви ли му десет пута помогао, а само једанаести пут не велим одмогао, него му просто иомоћ одрекао; он већ виче на тебе, већ си му постао непријатељ, гониш га, и он има права, да те мрзи,

Узрок овој појави лежи не само у њиовом материјалистичном егоизму, о ком смо до сад говорили, него још више у њиовој личној вуЈети, на коју сад прелазимо,

Што је код глумца идеалисте чист вештачки понос и невино славољубље, то се код глумца комедијаша изметне у шкодљив сурогат, у карикатуру тог поноса и славољубља, у личну сујету. — Идеалиста је поновит у толико, што осећа да и он нешто вреди, па неће да пузи ни пред ким: комедијаш је арогантан, гордељив, што себе прецењује, па би хтео да други пузе пред њим, — Идеалиста је слободан

и отворен, јер му понос не допушта, да лаже |

ни за своју корист: комедијали је продрзљив и безобразан, јер му ласка сујети, да лакоковерном свету протури лаж место истине и без своје користи, — Идеалиста тежи за славо м; али за правом славом, и њу гледа да постигне озбиљним трудом, жртвама и без туђе штете: комедијашу је такође стало до славе, идибоље рећи до хвале, алион гледа да дође доње без по муке, на пречац, ма и са туђом штетом, ма и на рачун туђе части,

Комедијашки „плебс“ мање пати од ове жеђи за хвалом, и лакше га је задовољити, Мало кокетовања са трећом галеријом, која ћедаму по кадкад пљеска и да га изазове, по који пут спомен у

новинама, да је „добро“ представљао, па — мирна Бачка. Он то већ сам удеси, јер њему не стоје на расположењу „услужни духови,“ да све место њега посвршују. Као прави плебејаци духом и спољашњим положајем мрзи он већ по самом нагону на сваког идеалисту у својој дружини; и док је овај почетник, дотле му напада на таленат, а кад се овај у ' пркос томе полне на прилични ступањ позоришне вештине, онда му нападана част, и растурује о њему пакосне И прете анегдоте по свим меанама и улица-

· У овом срамном послу ради обично по у“ пачеву и по жељи комедијаша „аристократа,“ којих се држи као пијан плота, јер се клања надмоћној снази сроднога себи духа, по што је мањи лупеж свагда највернији и најоданији роб већем лупежу,

Комедијаш „аристократа,“ као што се новцем не да заситити, тако га се не можеш ни тамјаном хвале накадити, Оба данка прима он и од сиротиње, и од господе, дн жели, да буде предмет разговора и дивљења и у колибама, и у салонима, Али он не војује сам лично за своЈу бесмртност, јер има доста помоћника од вваке врсте, Та на руци му је његова верна гарда, комедијашки плебе; на руци су му његови толики пријатељи, поштоватељи, итд, на руци су му и дописниции рецензенти новинарски, који му не престају славу и хвалу трубити и добовати, докле га год не задовоље. Али то задовољство траје само доБле се овакав идол вам самцат вози на триумфалним колима. (тече ли такмаца, па још идеалисту, тај мора доле с кола, тај не сме дићи главе! На њега се дигне читава хајка, Сви приЈатељи и поштоватаљи оне „монополске“ величине постану му, ни криву, ни дужну, крвни душмани. По меанама, приватним друштвима, новинама лете на-њ стреле сарказма, опадања; ни таленат, ни добро име његово не остане поштеђено. Често се појављују и анонимна писма, упућена на управу или на јадника самог, где му се у име публике прети, да ће бити извиждан, Јавно осрамоћен. А кад управа учини што је дужна и неправедно гоњеном не да, да пропадне, онда се партија „монополаца“ и на њу устреми, пребацује јој пристрасност, поводљивост, плетке и интриге, једном речју, на управу баца све оно, што сама чини, Тад искрене сваки час у новинама по која „реклама,“ како

----- де

У