Pozorište

ТЕ

ХАВАА ОВ ЛАА

5

али су опе вели

свог схваћало, како се само и схваћати може;

ке по своме дејству а“ и -но томе, што их је тешко прибавити, јер оне стају по века. ||| |

По себи се разуме, да: почетник не сме прерано поћи тим путем, јер шта нам је кадар он дати 2 Почетник нека се као и ученик сликарев држи испрва ваљаних узора и нека копира, на онда нека се отима, да своју улогу својим средствима самостално“ и“ слободно приказује. Тако је дакле схватање улоге, посматрање природе, умно жење и усавршење својих средстава, кад и шроучавање добрих узора, четворострука задаћа, коју вредан) глумац мора гледати да реши својим трудом, Онај, који просто подражава иповршно шрог учава, своје улоге, као што, обично бива, тај чешће нанлави на страннутице, којима. стотинама њих целог свог века, тумарају, него онај, који хоће сам да продукује —- премда ће му прикази испрва, изгледати мршави и једнострани,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Ултимо", шаљива итра у 5, чинова, од Густава Мозера» с немачког превео А: М.) |

Шјаљива игра „Ултимо“ јесте, како нам се чипи од производа Густава, Мозера, први, што пред нас излази. Њој је пало у део, да Мозера с нама упозна, да, нам га представи каб вешта писца шаљивих итара, које у срч друштвеног живота задиру и недостатке истота требе,

На овозе месту! је већ више пута 'товорено, шта се од шаљиве игре иште, да може захтевима и уветима доброгукуса. одговорити. На игре, које само просто занимање лублике интендирај ју, већ је анатема бачена; дакле није о томе више нужно говорити. Констатоваћемо само за овај конкретни случај, да се Мозеровом ,„Ултиму“ у том погледу замерити неда. И њему у првој линији да богме да јетлавна, намера забављање, али је та намера овде у склад, доведена са лепом пели, са приличном дозом поуке, Мозер не смеће с ума, да позориште у сваком жанру треба, да буде и школа. Чим оно престане то да буде, чим се оно стане употребљавати на то, да се са њета на најфриволнији начин титра са иоле светим и лепим чуствима учовеку — као што то такозвана „струја времена“ у новије доба по тдегде са собом донесе — онда је по нашем мњењу за њ купнуо час, а оно се још само у последњим, самртним мукама копрца и пеке знаке живота од себе даје; да богме да је то копрцање гдешто доста јако, да већ личи на прави живот; али се тиме не треба дати преварити; оно је, додуше, јако, али тим извесније до пропасти води. Још је сва срећа та, што неће сав свет да лојури са том струјом; још их има, који позориште онако схваћају, како се оно од постанка те не буни

О- твојим даљим покушајима немам ти много

рећи, јер си међу тим мало играо. Али ти не могу

прећутати, да се бојим, да си већ по дубоко ушао у погрешку декламовања. Опрости се што пре те замке, јер ако дуже потраје, постаће ти оковом- Жржим, да је та махва код тебе више последица рђаве школе, нето марљивот проучавања и посматрања. Зар није доста, кад се обичне ствари кажу довољно јасно и разговетно, за што се ту мора товорити високим гласом и с неким патосом 2 И “зар је летше и од јачег ефекта, кад се) какав осећај уздисајима и кривљењем лица изрази, него оним природним, али одмереним, мало према тин звуком, гласа, во долази из дубине дутег Зар се срдња исказује код образот ваних, пристојних људи виком и псовком, а не

племенитих „негодовањем, које се довољно опажа, у оштријем тону гласа и натлијем говору : По немачком

Сл

ништа, што неке усијане главе прегоше, да позориште лише оног карактера, без кога се исто као користан, уважен институт ни замислити не да. Међу конзервативце, међу људе „старе ткоде“, у ломе погледу спада и Густав Мозер. У његовим шаљивим пграма, колико их ми познајемо, могосмо увек наћи оно чеде сит Фиег. Он дивно забавља, али при том и' лекције даје; па нико ваљда неће смети тврдити, да, би лекције, обучене у лепо рухо, зачињене природном здравом шалом и у исте скоро сакривене — али да богмо тако да пи нехотице из ње провиривати морају — могле бити опоре. И у шаљивој игри „Ултимо“, која је на, пашу позорницу изашла у суботу 7. маја 9. г., садржана је једна таКва лекција, принцип, који је Мозер при замшиљању свог „Ултима“ себи као неки мото ставио, и који исказује! необориву истину, да спој радња свију људи, свакога: ју својој струци, доводи до цветања п блатостања земљу, друштвени живот.

Одећа, у коју је Мозер ту лекцију обукао, прилично је за нас страна. Код нас тај саобраћајни живот у бврзијан-

ском смиблу није још тако се одомаћио, те је према томе.

многи; од нас-заједно са професором Рајнхардом Шлеглом (г. Ворић) слегао уаменима, кад оно пр овачки саветник (тако се превело Сотетљептаћ — да 1 доброг) Лебрехт Шлегл (6 Рајковић) о“ сипати : Ма „трасирање“, „амортизирање“, „контрамандирање“ и шта ти ја ту све знам: Па већ при самој насловној речи: „Ултимо“ рађале се:у многима "разне "хипотезе. Није се знало, да ли ће се та реч узети онако, како се узима у трговачком специјално меничном саобраћају, или можда како друвче, У осталом то није много сметало. Ситуације, епизоде, у које нас Мозер уводи, потпуно су разумљиве; оне су својом оригиналношћу,

т ==

народи

______-._ --

паше а