Pozorište

Е ___У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 4. ЈАНУАРА 1879, „~“ ~~~ | Е – | 4 РОДИНА 11, > || 5 ВИ ОР

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

Палази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претилата | се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист. | |

СТАРИ ГЛУМАЦ, |

(Наставак. ) |

Погледао сам у њега, али нисам на лицу му опазио ништа осим два ожиљка и неколико модрица.

„Зар ви не примећујете у целом овом створу, у овом држању и кретању нечег достојанственог, величаственог, нечега, што човека усхићујег Јар не увиђате, да се у том човеку огледају Цезари, Дон Карлоси, Мортимери, Фердинанди, и да је створен за приказивање Албе, Албелина и Ролег“

(Опет сам погледао у њега, али сам под плаштом његовим, који се отворио при тестикулацији, опазио само пупав трбух, две кратке ноге, похабане и искрпљене хаљине.

„Зар ви не чујете, да ја не говорим простим стилом као обични људи, међу које спадате по свој прилици и ви, господине Та зар ви нисте кадри да схватите тај начин товора, тај дивни нагласак, што натерује сузе на очи, као оно тихи поветарац, што мами осмех са усана, као оно бајно пролеће, што застраши човека, као оно бура и грмљава, али за то ипак вазда очарава, јер је то тако удешено, јер ја тако хоћу !“

И домета, имао је право, јер у том тону није још нико товорио са мном. -

„ја сам првосвећеник овдашњег талијиног храма, ја сам Павао Бодакија, племенити вамошппрчки, први глумац и уједно управитељ, коме су подариле повластице многе жупаније, па и његово височаство велеможни палатин, који је био у друштву са великим жупанима, који се картао са поджупанима и спавао у властелинским дворовима, коме је високоблатородни господин Гаврило Дебрентеји“) уз својеручно писмо

#) Славан мађарски песник. Родио се 1786. године, Превео је п милнерову „Кривицу“ и молијеровог „Тврдицу“,

пута за опроштај —“ | „Шта Глумац 2“ — повиче он, држећи се | још достојанственије. — „Јесте ли ви проучава-

послао свој превод „Макбета“, који је у осталом || и сам песник и писао жалосну игру са насловом „Престо и губилиште, или смрт Ладислава Хуњадија“, а иста је уз опште одобравање приказивана на многим местима и штампаће се на скоро у Кошицама (Кашави) трошком једног књижара у Клужу“. -

Кад је то изговорио, застане мало. Нисам био кадар ништа да прозборим. Та то је био управитељ, што сам га ја тражио! Дрхтао сам пред њим као некад пред својим учитељима. Мислио сам у себи, да је истина особењак, али да је ђенијалан, да је истина поцепан, али да је при свем том велики човек, а ја сам спрам њега само прост ђак, који се још нисам уздигао до „узвишених начела,“ који нисам проучавао ни физиотномије ни психолотије.

„Молим по сто пута за опроштај — уверавам вас, да нисам хтео да вас вређам. Та како бих то и могао чинити, многоштовани господине управитељу 2 Ја и сам хоћу да будем глумац, и то баш код вашега друштва. Молим вас по сто

ли Аристотела, Квинтилијана, јесте ли читали студије Хига Блерса2 Знате ли ви, ко је био велики Росције, божаствени Герик, бесмртни Талмаг | Јесте ли икада чули што о Шекепиру, Шилеру, | Коцебу-у, Ифланду, Циглеру и многим другима, | које овде нећу да набрајам> днате ли ви шта значи декламација, и шта је то мимика и гести- | кулација 2“ |

Хтео сам да му одговорим, али ми није дао да дођем до речи.

(Наставиће се)