Pozorište

58 дола

ваља казнити, јер онда је већ сита свога мужа или љубавника, већ га више не воли жарко. Често није ни пазила на мене; кад сам говорио што, отрчала је час на прозор, да гледи свет на улици, час је опет тражила, да је водим у друштва, јер је ја из љубоморности нисам пуштао никуд, Рекла ми је, да је боли то неповерење, јер ме она љуби, искрено љуби. Имала је право. Ја сам био љубоморан, али сам то постао тек тада, кад ми се у срцу поче рађати нека потајна слутња. Она се поплаши од дивљега, израва мога лица, па ми је пала око врата. Ја сам је тако жестоко притиснуо и загрлио, да је почела плакати.

„Ти хоћеш да ме умориш, ти ми не верујеш, а ја те ипак љубим већма него икад!“ — говорила ми је кров плач.

Кад сам јој видио суве, одјекнуше ми на први мах у души и нехотице речи Отелове:

„Ох, до врага! Да'е од женских суза Наша земља наплодити може,

Свака суза, коју она плаче,

Постала би крокодилом гадним!“

Али већ за часак пао сам јој опет пред ноге, па сам јој изговорио најлешша места из мојих улота, на име о верности и љубави. Поцепајте те завесе на прозорима, пустите ту љубопитну светину да завири у нутра, да види какву красну трагикомедију ми играмо! Шекспир и Молијер, Герик и Рашелка морали би се стидити да нас виде!

Често ме је Корнилија молила, да јој начиним лепше хаљине. Мати јој није била имућна, али је ипак лепо одевала своју кћер, и трошила је више на њу него на себе. Корнилија је сад хтела да сјаје као сунце. Рече ми, да јој црна хаљина, што је има, не стоји добро, јер се закопчава до грла, а она је још млада, на би хтела да има хаљину горе на грудима мало исечену и отворену — та и мени би се то боље допадало. Шта сам знао чинити. Скупим сав свој заштеђени новац, па јој дам начинити хаљине. Али те хаљине нису јој биле по вољи, желила је још лешне.

Једног јутра изиђе она пред-а-ме у новим, скупоценим хаљинама. Дршћући страшљиво као да стоји пред својим оцем, исповеди ми се, да јој се пре кратког времена пред управитељем измакла реч о лепим хаљинама, па је данас на-

шла те нове хаљине у својој соби. Сав сам био ускипио, па сам их поцепао на комадиће. Она, је готово пала у несвест. Али кад сам јој рекао, да тај галантни господин управитељ не смера ни

на што друго, нето да је ували у дуг, те да је

обвеже да му буде послушна као робиња: тад се разведри, паде ми у наручја, поче плакати и називати ме својим братом, својим сцем, и мољаше ме за опроштење.

Нема сумње, она ме је љубила. У вече после представе, уморан и славом увенчан, долазио сам код ње да одахнем и да се разонодим. Кад смо по који пут ишли кроз варош, освртали би се људи за нама, па би међу собом шаптали и називали нас лепим паром. У бурним часовима, кад би ме обузела неодољива страст, чинило ми се, дами се топло одазива верном и искреном љубављу, и да се поноси, што ме љуби.

Али ја сам већ био изгубио мир и покој душевни. Реч „љубомора“ звонила ми је једнако у ушима. Друге какве мисли морале су у њој иза-

"звати ту реч. Она ме се боји, мора бити да има,

разлога за то, доиста, има разлога за то. О чему ли мисли, кад је сама» О чему ли сања» Те мисли, те снове, откри ми, свемогући боже, па ми узми половину мога живота!

Па ипак! Изгледа ми тако невина каб анђео! Ко би и могао прозрети женуг Зар има срца, у које се поред најчистијих осећаја кришом не увуку и грешни осећаји. Само се по легенди, по предању црквеном црта ђаво са ружним, гадним обликом. ђаво је леп, он мора бити да очарава човека, као што Корнилија очарава мене!

Здерите ту образину, хоћу да је видим!

Врти ми се мозак! Нисам кадар ништа, да започнем, да се уверим о њеној искрености. Дајте ми доказа! Уверите ме, људи! Ваља ми се прво уверити и осведочити, па ће бити крви, и онда тек могу љубити и смирити се!

0! Збогом позорнице! Збогом слободо, славо ! Остајте ми збогом часови заноса и одушевљења! Давид не обожава више носестриму вилу, јер он љуби дивно земаљско чедо. Уметност је за навек умрла Давиду, он само живи да се забавља мајушним страстима. На овом ће се челу у место лаворике и славе — о, проклети били.... вечито да сте проклети!...

Од прве представе своје напредовала је Корнилија веома незнатно, шта више показивала, је сва-

1