Pozorište

| | УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

| Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претплата, се шаље Корнељу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.

СТАРИ ГЛУМАП.

(Наставак. )

„дДавиде, одавпо сам ја теби рекао, да ствар | бављали и заговарали иза кулиса, да су се чесврши, да се венчан, или да прекинеш тај од- | сто закашњавале, и збуњивале на позорници; а ношај, јер ће бити зло. Говори се, да гроф од- | због тога су се догађале и друге незгоде. У пулави к твојој љубавници и онда, кад ти ниси код блици пак има још људи, који глумицама не ње, а за то и нисте у последње време играли | опраштају погрешака за љубав њиховој лепоти. заједно, што је то тако било удешено, да се троф У осталом, од данас нисам више редитељ.“

може рахат проводити и забављатт с Корнили- „То, пријатељу, ниси требао чинити! Кажу јом докле ти играш у позоришту.“ | ми, да се бојиш због Корнилије. До врага — та

| „Човече, удавићу те! Докажи ми то, осведо- | она те воли, да не може бити већма! А осим | чи ме! Хоћу да се уверим. Нећу да будем убица. | тога је невина као јагње, а строга као калуђеИ | | |

„Не убијај!“ учила ме је моја покојна добра мати. _рица. — Заиста је смешно страховати ради таОсведочи ме, докажи ми!“ кве девојке. Ха, ха, ха!“ „Та човече, бог с тобом! Не дрмусај ме тако, | „Ха, ха, ха!“ — смејао сам се и ја гласно, за бога! — Подераћешт ми хаљине, за име 60- | и то таким тоном, да је троф одмах постао 08| жије — ето си ми већ два дугмета откинуо — | биљан. Настаде кратка тишина. нек вас обоје носи враг, јер нити ћеш ми ти, ни | „Но, хајж да доручкујеш са мном! — рече твоја обожавана Корнилија купити нов капут!“ | гроф. „Али ја се морам осведочити !“ - | „Хвала лепо. Дошао сам само, да вас запитам

„Та не вичи тако! Ја ти само кажем, што | за савет у некој ствари.“ већ свак овде зна и о чему говори већ цела „Е, па дер да чујем.“

вароли !“ | „ја љубим ту девојку —“ „Свак зна — говори цела варош Е, па до- | „А девојка опет љуби тебе. Скоро ћете се

бро. Итраћу вечерас „Отела,“ Створићу вам но- | венчати, и ја ћу вам бити кум, па ћемо весело вог Отела. Шекспир га је рђаво написао. Црни | провести еватове!“

шаптач није Јато, Корнилија није Дездемона, а | „Молим, молим, стрпите се мало! Човек неки, гроф је сретнији него Родрито. Али ће Отело | знатан неки човек, довео је ту девојку у зао глае. ипак да убија. — Хајд сад к грофу. Још је ју- | Свет говори за њом свашта; ја пак не могу да ИО __ а то тоа имају и глумци нриступа 5 | верујем, јер немам доказа. Али човека тог пре-

ВИМЕ | зирем и мрзим. Свет је овај сувише тесан за нас „Милостиви господине грофе!“ двојицу. Отишао сам дакле к њему, па сам сео „Ах, остави се тих титула! Седи, да се мало | спрам њега, баш као сада спрам вас, господине

разговарамо. Да, збиља! Чујем за неке тужбе про- | грофе, и рекао сам му у очи, да је јалан злико-

тив тебе. Па онда си нам као редитељ забранио, | вац, клеветник, казао сам му у очи, да је прост, да за време представе не смемо долазити на по- | глуп нитков. Шта мислите, господине грофе, зорницу !“ | хоће ли се тај човек сад тући са мном >

„То ја сматрам за свеју дужност, Ви сте, го- „Ако си племић, Давиде, онда хоће.“ сподине грофе, вазда наше глумице толико за- | „Нисам, племић нисам.“

х ПН а