Pozorište
ГА ЕВА
(67
позоришта, утврдити. Од те врсте имаде три таква. рада: „Братов сандук“, шаљива игра у два чина, „О света“, шаљива игра у једном чину (недовршен састав) и још једна недовршена шаљива игра, која је без наслова, али је по. спољашњем изгледу за више чинова била. смишљена, и у којој главну улогу игра Божа, чизмарски шегрт, у доба нашег ђаковања на. новосадској гимназији у ђачким круговима врло позната и врло популарна личност. Ове ове три глуме писане су у стиховима.
„Братов сандук“ довршен је цео. Предмет је доста наиван, али вештина, којом је и ако незнатан предмет заплетен, - показује будућег вештака у шаљивој игри. У толико је пак овај спис фрапантнији, што на свршетку под њиме потписано стоји: „Свршио пред божић на Рјеци 1861.“
Ми ћемо у кратко да саопштимо садржај тога, (поред сва његова два чина) малог комада.
Лица су у њему: Госпођа мајка Н. Н, Милан, млад доктор, њен син; Љубица, њена, кћи; Иван, свршен универзитетлија, Драгиња, његова сестра.
У првој појави првога чина састају се Милан и Иван. Обојица, досад непознати, путују сад заједно кући, у једно исто место. На путу се поверава, Иван Милану како воли једну девојку, и то му приповеда рег Јопошт еђ Јанти тако, да овај од нестрпљења хоће да искочи из коже, — па како је несрећан, што не може, да се са својим златом састане, јер њу чува „нека стара авет,“ но
сада је, вели, изумео један начин, како да јој се |
приближи. Тај начин је у овоме. Драга Иванова имаде једног брата „бекрију, који је требао ових дана кући доћи, али је на путу скрхао ногу, па шиље напред само свој сандук, и Иван намерава у тај сандук ући и ужива већ унапред, како ће до своје миле доћи. Из описивања породичних околности сазнаје Милан, да је та драга, његова сестра Љубица, она „стара авет“ његова мати, а брат бекрија, он сам главом, те одмах почне емишљати, како да се овом свом новом познанику, „лупежу“, освети.
Усљед тога пише Милан безимено писмо својој матери, у коме је опомиње на опасност, која њој и њеној кћери од једног угуреуза — љубавника прети, и открива јој читаву тајну. Но то писмо не доспева у руке његовој матери, него неком забуном допадне Ивановој сестри Драгињи,
· кући, где се овај у полак промаља из сандука,
која чита писмо, а ништа не разуме. Кад је баш тако у читању била, улазе у њену собу два ч0века, који носе грдну неку сандучину. То је друга појава.
У трећој појави долази Милан Драгињи, Милан је са Драгињом од пре познат, и још у њу и заљубљен. Ту јој се он удвара до крајности, а она га својом досетљивошћу исмева, а тиме још већма дражи и подстиче. У разговору тако примете на једанпут да долази Иван. Ово је неприлика за обоје, и за Драгињу и за Милана. Шта да се ради, него Драгиња наговори и натера Милана — који је сав збуњен од љубави — да се сакрије у ону сандучину. А међу тим приповедао је Милан Драгињи и то, како је неки ветрогоња — не знајући, да је то њен брат заљубљен у његову сестру, и како хоће, да се да у сандуку тамо однети. Драгињи, која зна да њен брат Иван воли Миланову сестру, постало је сад све јасно, на име писмо и сандук, те је с тога одмах, како се Милан у сандук сакрио, и како је Иван у собу ушао, људма, који су с овим дошли, заповедила, да носе сандук, куд је брат рекао. Овај се чуди томе расположењу, но она та полако ућуткива и одводи у другу собу.
Тиме је свршен први чин.
Други чин почиње са појавом у Милановој
и грди жене и женски род. За тим долази Дратиња у посету Љубици. Ова последња чуди се необичној веселости Драгињиној, па пита, шта је узрок томе, и примећујући, да Драгиња често у сандук погледа, долази на ту мисао, да јој је сандук смешан, па и она му се смеје, колики је, учини јој се цео човек могао би се у њега скрити,“ па се обе приближују сандуку, да га боље прегледе. Милан се сад од муке почне врпољити и мумлати, тако, да Љубица одмах цикне и побегне, а Драгиња повиче: „Шта, се плашиш 2“ ЉЂУуБицА : Има неког | ДРАТИЊА : Ваљда није враг у врећи!2 Мора да је пацов какви! ЉУБИЦА : Може бити — али од већи! Милан (провирујући). Шта сам већ и пацов постао... и имена већ ми кроји! Јесам пацов! Штета само, што се пацов мачке боји!
______________