Pozorište
да У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 24. МАРТА 1879. „~~~ о
| + Родина 11.
о
ЗЕН
д
У ПАША
+ БРОЈ, Ра
УРЕЂУЈЕ А. ХАПИЋ,
Излази свагда о дану сваке представе на по табака.
Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претплата,
се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.
ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦА А, (О, ГРИВОЈЕДОВА,
(Свршетак.)
Ту су тек увидили руски глумци, да позорница и
живот ваља да су солидарни, и да ради нриказива-
ња тиничних улога није довољан само дар, него изучавање и известан ступањ развитка и образовања. М. С. Шчепкин дотерао се после у улози Фамусова тако, да му у томе није било пара. Та улога прославила му јеиме по целој Русији. Но за. улогу Чанкога, те најглавније особе, није се нашао прави приказивач, који би га извео као што треба. - | Грибоједов се у својој шаљивој игри ограничио само на то, да нацрта виши елој руског друштва, но он је показао својим прејемницима правац, којим ће да пођу. Тај је правац много ко-
_ристио руском позоришту, које се дуго развијало
лажним правцем. да грибоједовљевим трагом пошли су Гогољ, а за њим Островски, који су такођер износили верне слике из руског живота и друштва. Грибоједов је дакле својом шаљивом игром „Горе отђ ума“ ударио темељ правој руској позоришној уметности,“
"Толико „Новоје Времја.“
Као што даље јављају руски листови, слављена, је 80. јануара о. г. успомена на Грибоједова у евима ученим круговима петроградским. По решењу министарства за народну просвету држани су по учевним заводима говори о Грибоједову. ђаци су празновали свуд тога дана. На
многим позориштима даван је комад „Горе отђ
ума.“ У Петрограду приредили су „вечерњу за-
баву“, на којој је ветеран александровског по-
воришта П. А. Каратигин, сувременик песника Грибоједова, држао предавање о њему и саопштио много занимљивих анекдота. Даровита тђца Отрепетова прочитала је биографију песникову, а Каразин написао је апотеозу у две живе слике: „Убијство Грибоједова“ и „На гробу пееникову“,
| | | | | | | | | | |
које су приказивале гђе Стрепетова, ђужикова,
Мартинова. и г. Каратигин, Ниљски, Кисилевски,
_ Горбунов, Блументаљ и др. Осим тога приказане ·
су још и две прве радње од шаљиве игре „Горе от5 ума,“ „Друштво руских драматевих писаца пак добило је од цара дозволу, да скупља добровољне прилоге, од којих ће се створити фонд,
а камата од тота фонда издаће се сваке године.
као награда за најбољи оригинални драматски производ. Та награда зваће се „грибоједовсвом“. Прилози сешиљу благајнику друштвеном у Москви, г. Аполону Александровићу Мајкову, чувеном историку и пријатељу српског народа.
На завршетку ваља нам још споменути, да је грибоједовљева шаљива игра „Горе отђ ума“ приказана и на. нашој позорници у преводу А. Сандића, а под насловом: „Ко.много зна, мното и пати“. Приказана је пак први пут код насу Новоме Саду 6. јуна 1876. год. и јако се допала, и то понајвише с тога, што нам песник у том аристофанским духом и досетљивошћу зачињеном комалу представља са песничком елободом духа јасно нацртану, у свему верну слику тадашњега рускога друштва и његових којекаквих изданака.
Фамусова, Скаловуба и Молчалина још има пуно у Русији, али их више не цене као некад. Њима
· се више не диве, нити им завиде, него их исме-
вају и презиру. Таку и толику промену на боље причинила је
самота једна шаљива игра. Као шекспиров Фалстаф, или молијеров Тартиф, тако и све особе грибоједовљеве комедије живе у устима рускога народа. И у Србији и међу нама на овој страни има подоста Фамусова и Молчалина, па кад их већ не можемо у корену сатрти, а ми бар да им се насмејемо таштини и глупости. бе а.
#