Pozorište

ми 206 дада

Кад је јадни глумац дошао опет к себи, нашао се он елободних руку и очију, на оној истој наслоњачи, на којој је седио, кад је оно изустио ону кобну досетку, — био јеу оној истој дивној, оеветљеној дворани, за оним истим богатим столом. Видио је око себе све сама позната лица, видио је цара, који га је подругљиво мерио. Оркестар поче свирати, а сретна и весела дружина певаше неку песму.

Фрожер је гледао зачуђено око себе. Протекло је неколико тренутака, док је потпуно дошао к себи.

„Но, пријатељ/,“ — поче цар Павао; „ви и сувише изазивате нашу доброту; прво сте се 0пили, па сте онда заспали, тако, да вас нико није био кадар да пробуди. Потпоручик Пасин морао је испалити пиштољ, да вас пробуди из мртвог сна,“

Фрожер се чудио свему; није чисто могао да верује својим очима и ушима.

„Ја не знам да сам спавао,“ — одговори најпосле; „али ако сам спавао, онда сам сневао доиста грозне и ужасне ствари.“

Цар Павао насмеја. се грохотом. И сви остали ударише у смех.

„Па шта сте еневали Фрожере=“ — запита, владалац.

„Сневао сам, да сам ишао у Оибирију.“

Опет ударише сви у смех.

Кад се весела браћа у зору растављаше, приступи к глумцу онај официр, што је приликом

његова. пута у Сибирију играо важну улогу, па му пришапне тихо: „Имам нешто да вам кажем.“

„Па изволите, да идемо заједно кући,“ -— одговори Фрожер.

Кад су сели на саонице, које су летиле лако по меком снегу, поче глумац: „Реците ми, тако вам бога, јесам ли доиста тако тврдо спавао, да сам то еве сневао. Та мени се чини, да сам збиља три дана путовао.“

„Нисте ви сневали, Фрожере,“ — одговори му официр. „Него сте биљиу самртном страху, па вам се све чинило претерано. Ваш путу Сибирију трајао је само 24 сахата. Возили су вас само по Петрограду, па сте три пут свртали у исту колебу. Цар је преобучен ишао с вама, и био је сведок вашег очајања, у чему је јако уживао. Ово вам саопштавам ради вашег равнања, да се у напредак знате чувати, те да ужасни сан не постане још ужаснијом јавом.“

„Хвала вам,“ — рече Фрожер. „Цар је већ учинио, да ми је пресела свака шала.“

Од тога доба ћутао је Фрожер вазда у царевом друштву и био је озбиљан. Кад је цар Павао једног вечера захтевао од њега коју досетку, одговорио му је страшљиво: „Извините, господару, моја се сирота глава смрзла, те у њој висе досетке као ледене свеће.“

„Глава вам се смрзла» Како тог“

„Са свим просто, господару; на путу у Сибирију.“ Превео 6 Е

ар сат

ЛИСТИЋИ,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(„Назживио се.“ Шаљива игра у 1. чину, написао Коста Ристић. — „После игранке.“ Шаљива игра у 1. чину, написао Дике, превео М. Х. — „Француско-пруски рат.“ Шаљива игра у 1. чину, од К. Трифковића.)

(Наставак.)

Од горње три шаљиве игре, прва је („Наживио се“) карактерна шаљива игра, друга („После игранке“) је чисто ситуациона, а трећа („Француско-пруски рат“) није чисто ни једне врсте, она стоји на средини, јер покретачи су радње у њој и воља и случај. Тиме смо у главноме карактерисали све три глуме.

Прва је дакле карактерна шаљива игра. Напред смо у излагању већ рекли, да се и карактерна шаљива, игра дели у двоје, у шаљиве глуме са конкретним и психолошким за-

|

плетом „Наживио се“ спада у ову другу врсту, у ред такозваних финих шаљивих игара. Но пре него што би се упустили у потање претресање

ове шаљиве игре, држимо за добро, да јој садржај у глав-

ним потезима саопштимо,

Главни јој је јунак Светозар Бановац, даровит млад човек, који је још као ђак чашу уживања свагда до дна, искапљивао, па се усљед тога, пошто је све и свашта пробао, улегла у његову душу гуја незадовољства. Он по свршеним наукама не полази на стазу обичног, практичног живота, него путује и тумара без узрока и разлога, без цели и намере. Напослетку одушевљен великим народним покретом на истоку одлази и он тамо и учествује у боју за ослобођење. Рањен и излечен по свршетку боја иде и тумара опет по свету, и баш се враћа са паришке светске изложбе,

·