Pozorište
| “оеор 19 Фррог~
Од старих, тако рећи напуштених комада, а за садање чланове сасвим нових, уврстило се опет у репертоар ово: „Зидање Раванице, „Млетачки трговац“, „Тражи се васпитач“ и „Покондирена тиква“. Од сасвим нових комађа научило се ово: „Марсељ“, „Путници“, „Језуита и његов питомац“, „Лаворика и просијачки штап“, „Очина маза“. Осим тога имамо спремљена дела, са улогама: „Шумска ружа“, „Човек без предрасуде“, „Бертрам морнар“, „Наш ђура“, „Сеоска. лола“, „Јавни послови“ и „Уријел Акоста“.
И тако, које честим представљањем, које из горе наведених препрека, држим, да ће славна скупштина увидети, да се није могло више учинити за репертоар.
Приликом нашег бављења у Панчеву, прешао сам у Београд, да заиштем које дело за нас, и набавио сам их, и том приликом понудила ме је ондашња управа, да пређем тамо на две представе као гоег, и ја сам пристао на то,али под условом, да и они пусте кога од њихових првих снага, да к нама у Панчево дође на гостовање у то исто доба, да не би код наших представа, што запело, или да се не би без мене морало што лошије давати, што би публика свакако негодовала. На то ондашња управа пристане, те тако сам ја прешао у Београд на две представе. Прва је била: „Партија пикета“ и „Доктор Робен“, а друга, са женом ми, у делу: „Њене у уставном животу“. Из Београда долазио је к нама
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(Недељни ред представа. У уторак 24. новембра први пут: „Шумека ружа.“ Шаљива игра у 1 чину, написао В. Милер, превео С. Д. К. — Пре тога: „Тражи се васпитач “ Шаљива игра у 2 чина, с немачког превео М. Х. 6.— У четвртак 26. новембра: „Дон Цевар од Базана“. Драма у 5 чинова, написао Диманоар, превео Н. — У суботу 28. новембра први пут: „Марија "и Магдалина“. Поворишна игра у 4 чина, написао Павле " Линдау, превео Сава Петровић. — У недељу 29. новембра први пут: „Крвави престо“. Трагедија у 5 чинова, написао Мита Поповић.
% Јуче, у суботу 22. новембра био је парастос никад непрежаљеном глумцу народнога позоришта Сави Рајковићу. На парастову певала је гимнависка омладина и певоришна дружина. У тужном сећању на» њега доносимо му лик у данашњем броју овога листа са оценом његовога глумачкога рада.
а 5
О
истићи,
Тоша Јовановић на две представе: „Млетачки трговац“ и „Лаворика и просијачки штап“ ; Цветић на једну: „Дон Цезар од Базана“; Зорка Коларовићева на једну: „Париски колотер“ и певање; Јулка Јовановићка на једну у друштвеној корисници: „Две сиротице“. После тога ишла је у Београд још М. Рајковићка на једну представу: „Наши робови“.
Ове то гостовање било је само уз награду путног трошка, како е једне тако и с друге стране. Београдска управа хтела је, до душе, да плати путни трошак и за њихове чланове, који су код нас на гостовању били, али ја не хтедох пристати, да нам не би, може бити, кад тад пребацили, да су нам бог зна шта учинили. После тога, док смо се у Бечкереку бавили, Тоша Јовановић опет се јавио, да би радо у Бечкерек, у место свога рођења дошао на коју представу. Ја сам ствар месном одбору предложио и додао, да се ја, што се трошка, тиче, из позоришне касе не могу у ту ствар упуштати, и они су га примили на свој трошак за три представе, и одзив је био врло леп.
· Завршујући свој годишњи извештај, још једном захваљујем славној скупштини на указаном ми поверењу. Ја сам се по својнм силама, колико је могуће трудио, да се тог поверења заслужан покажем. Уједно пак молим славну скупштину, ако је икако могуће, да ме за даље реши управи-
тељске тешке дужности. (Наставиће се.)
њОозЗ о Ри ТтН ЕЕ.
% (Народно позориште у Загребу. „Маг. Коу.“ пишу, да је у комаду „Мати и син“, од К. Бирх-ПФајферове, „први путу улози генералице Мансфелдовице ступила пред опћинство госпођа Љубица Коларовићка, пре глумица београдскога позоришта. Госпођу Коларовићку пратио је у Загреб глав врсне глумице, какву јује загребачко ошћинство познавало већ онда, када је пре много година била чланом нашега позоришта. Да је ипак јучер постигла само делимичан успех, има се пре свега приписати самом комаду, који је прилично празан, те не ће нашему обћинству никада омилити. Премда се гђа Коларовићка морала борити против ове равнодушности опћинства, одиграла је ипак некоје призоре посве добро.“
Издаје управа српског народног позоришта.