Pozorište

=оеубр 26

фаза

јим родољубљем и самопрегором могу послужити "ва дичан углед глумачким дружинама и већих и богатијих народа. Али нека им је утеха, да су они положили прави, чврсти темељ и материјалној и моралној згради позоришта народног, да су му дали живота и полета за даљи развитак и напредак, а себи подигли још за живота споменик, који ће за вечита времена блистати и пред позним потомцима Поред управе садашњег, а ако бог да и будућег управитеља, за ове три године није било никаква изгреда ни неслоге међу глумцима, него владаше брат-ка договорна, те за то они олакшаше и посао позоришној управи, а народ охрабрише на нове жртве. Нека им је, као вештацима и врлим родољубима, хвала и слава и вечити спомен у народу нашем !

Не могу, да не захвалим и општинама нашим, које својеки и братски дочекаше дичне и миле вештаке наше, те колико њих овенчаше лепим дочеком и драгоценом захвалности својом, још и делом показаше, колико им је на срцу напредак свога народа. У ова незгодна времена не само издржати позориште, него још и сувишка показати, заиста је необична и ванредна ствар! Не крнећи славе осталим општинама, које походи наша глумачка дружина и које учи-

нише, што могоше, нека ми се допусти са признањем поименце споменути дичне општине: СЏуботицу, Сомбор, Митровицу, које за кратког 60рављења дружине показаше сувишка, и то суботичка. преко 800 фр., сомборека преко 560 фр., митровачка преко 300 форината. Слава таким родољубивим и штедрим српеким општинама!

Таким родољубљем и таком ревношћу угушићемо ону љуту гују дефицита, што нам се балш кобно обавила око њежног тела нашег мевимчета. То нека нам буде у напредак она херкулека снага, којом ћемо савладати сваке сметње напретка народног, а народ осоволити на даљу радњу, на даље жртве у овој врсти напретка народног, који ће и учен и неучен народ скроз провејати, па на живу радњу и у друрим врстама напредовања народног поджизати.

Још бих вам много имао казати, јер ми је пуно срце кад видим, да се не трудисмо у за- | луд. Али данашњи озбиљан рад и узак оквир овога извештаја не допушта ми даље говорити. Доста, је, да вам у име своје и поштоване управе позоришне кажем: ево вам аманета народног, који нам пре три године поверисте, не само не окрњена, него и помножена!

(СОвршиће се.)

ок ада а квјс епа

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ, |

Новосадска позоришна дружина дошла је е · почетком септембра 1867. у Београд, и давала је представе најпре у дворани „Код круне“, а после „Код енглеске краљице“ у пол-сушићевој кући.

Покојни кнез Михаило био је на једној од

првих представа „Код круне“, и отишао је са, представе потпуно зодовољан. Давана су два комада: „Пуковник од осамнавет година“ и „Он није љубоморан“. Писцу ових редака и сад је пред очима покојни кнез са његовим благим а озбиљним лицем, који се тога вечера толико пута слатко и од срца насмејао.

Од тога дана не беше га подуже време у позоришту. Скоро месец дана бавио се на скупштини у Крагујевцу, а у повратку са скупштине лежао је неко време од гушобоље.

5. новембра би поручено из конака, да ће кнез тога вечера доћи на представу. Заказани беху комади: „Госпође и хусари“ и „Шаран“.

Беше ладно, влажно, непријатно новембарско вече; озго лапавица, овдо брчкавица; ветар као помаман јури и неда ти ока отворити.

Џа ипак врви свет у дворану „енглеске краљице“, да види кнеза. Нико ни слутио није, шта ће кнез донети, и какав ће бити овај дан у повесници народног позоришта.

Већ је пуно у дворани. Избија седам часова. На уласку дворане чекају кнеза управитељ вароши и управитељ позоришта. Ево в-ћ и гардисте лете на коњима, чује се зврка кнежевих каруца, — још мало, па каруца стадоше пред уласком и кнез Михаило сиђе доле.

„Како сте задовољни са овим новим локалом 2“ запита кнез као уз пут управитеља позоришног.

„Мало је пространији од онога „Код круне“, али још није сасвим удесан“ одтовори му управитељ.

„Савидаћемо ми вама театар за се-