Pozorište

| читаву „шумску ружу“. Бев ње би могло бити шумске руже, па би лепо било, а са кључарицом, гфицом Поповићевом, много лепше, јер пам је зачинила ону лепу „шум| секу ружу“. — Капетан (г. Лукић) и надшумар (г. Динић) другови су и пријатељи, па ипак један сед као овца и стар по изгледу, да не може старији бити, кретањем пак, говором и разговором био нам је много млађи, а шумар је још крепак човек, и у најлепшим годинама, а и говор му је млађи, но кретање и понашање баш право шумско, види се, да је шумар. Могли би парњаци пазити, да једнаком добу, одговара што више и једнака спољашност. Међу тим, ако о представљању увсудимо по старијој спољашности, уверићемо се, да је капетан бољи много од шумара. Најмлађа особа у „Шумској ружи“ је син шумарев, Мирко (г. Барбарић) То му је показала и маска | и представљање, али ће и он, по природном закону, ста| рији и врелији бивати.

„Тражи се васпитач“ и сретни смо, што уг. Ружићу (Фридриху) зацело налавимо и добра васпитача а и ве| шта представљача. Од свију лепих сцена, што изведе, | најлепша је била она у „пијаном стању“. — Тврдица Венијамин нашао је верну слику у г. Добриновићу. Он као да јебиоу истини тврдица,јер тако добро извести не може свако. — Породица Ровенбергова са слугом ваједно била је добра. Слуга (г. Димитријевић) и кћи (гђца "Л. Хаџићева) били су још бољи. Особито нам се допало, што се кћи није много мавила, премда је у један мах почела. Њени тужни призори већином не испадну при-

родно. — Г. Банковић није погодио улогу Томе Габлера. Габлер је Фино улагивало, а представљен је више простодушно. Чудновато нам долави, што ће розенбергов син, да, узме сестричину. Ако већ мора бити рођака, нека буде даља, а не тако блиска. Ово би се могло изменути им то врло лако. = ===

Н О2ЗКО РИЗНЕ Те

% (Народно позориште у Загребу) „Маг. Моу.“ пишу: „1. дец. поповљен је Француски новитет „Дидије“, од Бертона. Престари учењак Дидије (е. Мандровић) љуби Луцију (гфца Фрајденрајх), кћер свога најбољега пријатеља; девојку дакле, којој би он лако могао отцем бити, и која у истину за њега не осећа ништа више до детинске привржености. Луција љуби младога лечника Ханрија (г. Миљковић), те тражи Дидијерову помоћ у отца, јер стари Рајмонд (г. Сајевић) неће ни да чује о удаји са младићем „без имена и бев иметка“, коме се шта

више невна ни за отца ни за мајку. Дидије, племенит ч0век, жртвује ве; посини Ханрија, давши му своје име и свој иметак. Колика беше то жртва, може се пресудити у кобном часу, где се имао подписати женидбени уговор; у том тренутку Дидије полуди. За 8 месеца оздра| ви Дидије; његови пријатељи, који га сад још више штују | и љубе, чувају се, да у њему не пробуде успомену странг| них оних часова; но обћећи са љубљеном Луцијом, он

се и сам домисли свему. Пукотина у његовој болној памети испуњена је; то проузрочи опет страшну бол, али

________

еј 85 Фароу~

и — здравље. Он употреби час, те по други пут састави два створа, која се љубе; овај пут није полудио.

Од таквога материјала, од кога је Дидије саграђен, граде се обично узорни значајеви; па кадје ион доживио велику буру живота: жарку љубав под стару главу, сасвим је могућна и страшна посљедица, да полуди. Добро је и то, да Луција није пошла за Дидијера; ту жртву смо ми с њезине стране очекивали, али њом би починила грех против величанства љубави — Али да је Дидије у размерно кратком времену овдравио и са свим заборавио на ужасну катастрофу, па кад му се дозвала у памет, ипак остао при здравој памети и при свом науму, да Луцију уда за Ханрија, — то није у Бертоновом комаду довољно обравложено, а још мање оправдано. Нити етичкога преимућетва нема у „Дидијеру“. По нашеи дакле мњењу није „Дидије“ управо лош; али вредност му је ефемерна. Повориште беше слабо посећено.“

% (Народна или пучка, позоришта у Русији). Из Петрограда јавља се, да је министарство унутрашњих послова наумило да подигне тако звана народна или пучка позоришта за прост народ. Министарство мисли, да ће бити најбољи начин, да се не само народ одврати од кабаке (крчме) него и да се згодним поворишним комадима простом свету обрати пажња на последице пијанства. Пошто се така позоришта не могу повериати приватним подузетницима, то је министарство предложило петроградској думи (варошком представништву), да оснује једно или више таких позоришта. Дума је драговољно прихватила предлог. Али за варош Петроград, која има преко 800.000 становника, биће мало једно такво позориште, те с тога ће се морати подићи три или четири, и то у оним предграђима варошким, где има много Фабричких радника. Та поворишта морају бити тврдо савидана, али без икаквог раскошног намештаја. Цене местима биће ове: за стојање 10 копејака, ве седиште 20 вопејака, а за засебна места 50 коп. за особе из виших сталежа. Представе ће се давати само недељом и евецем. Али како Бе се наћи глумци и згодни комади Ако се распишу награде, поврвиће са свих страна нови пучки комади, а од прихода њиховог подмириће се издана награда. А у Русији има и онако доста даровитих песника, који ће радо из чистог родољубља радити у корист тако важне цели. А како бе се набавити глумциг Као иу многим варошицама талијанским наћи ће се ониу самоме народу. Занатлије радници, шваље, што преко недеље 6 дана раде марљиво свој посао, показаће се недељом као уметници, учиће јутром а играће вечером И у Москви се ради на том, да се подигну пучка позоришта као лек против пијанства. Али у томе чини сметњу тамошњи синод, који је издао налог, да си свецем и недељом и за време постова не смеју давати шаљиве представе (комедије) — осим овбиљних комада, и то на страним језицима! Тиме бе баш у дане, кад народ светкује, бити крчме опет пуне.

Издаје управа, српског народног поворишта.

__-__ ЕМ