Pozorište

= есбејр

74 Фуљог~

него ја. Он је здраво момче, дивне лепоте, љу- | и исту улогу. Ко хоће да наведе на плач друге,

бљен од свакога. Њему за љубав радо бих хтела стећи милионе. Али набавити толико новаца није лака ствар. Сада сам наумила, да обиђем још Пољску, Русију, Италију, Шпањолску, Португалску, Турску и Египат. Морам да играм сваки дан, јер имам да подмирујем силне трошкове, и тако љи много мање остаје, него што свет мисли.

У Америци сам добијала извесну своту за | сваку представу, али сада морам да водим бригу |

о целој дружини. Плата и путовање моје дружине стаје силних новаца. Чланови моје дружине добро су плаћени. Бољи имају месечну плату од 4500, а слабији 2500 франака. Не знам, да ли ћу икад више играти у Паризу. Тешко да ћу се моћи измирити са управом Сотефе Егапсаве. А и за што бих то чинила Комедија више потребује мене, него ја њу. Ја сам тамо, кад ми је најбоље ишло, заслужила на годину само шестдесет хиљада франака. Путујући могу да заслужим милион франака. Узалудан је страх мојих пријатеља, који мисле, да ћу се занемарити, да ћу као глумица олошати у путовању своме. Уметника више убија то, кад мора пред једном и “стом публиком да игра. Сваки дан освојити земљиште, сваким даном задобити нову и нову публику — то је оно, што нас гони, да себе све више и више усавршујемо. Путовање ми не пада тешко. Ја у спавању проводим пола века свога. Дванаест сахата спавам, а дванаест сам будна. Могу да спавам у постељи, а и у колима на жељезници. Потреба ми је, да спавам по дана па ако не могу толико спавати узастопце, ја поделим то спавање на време између пробе и ручка, и између ручка и представе. Чим се испавам као што треба, могу своје живце напрезати, како ми је воља. Кад сам јако уморна, уседвем на, коња, па јашем по шуми, и то увек у трку. Ја имам вештог редитеља, г. Жолијета, али ипак за то водим бригу о свему сама собом. Ја имам у себи све особине за позоришног управитеља, јер сам на позорници као код своје куће. Па ипак пре сваке представе спопада ме неки дрхати грозница. Сваку улогу израђујем по замисли песниковој, па сам тако увек узбуђена на позорници. Чим ступим међу кулисе, умирим се, али ДОК сам на позорници, ја се заиста смејем и плачем, па бих то чинила, кад би целу годину дана свако боговетно вече морала играти једну

мора и сам умети плакати, па и ако само за то, да одговара улози својој. Радујем се сваком своме новом успеху, радујем се, као дете, цвећу, што ми се даје за игру моју. На жалост, што се цве-

_ће не може да одржи, што тако брво вехне! Све

траке, што их добијам на венцима, или на китама од цвећа, шаљем кући. Мој син их прибира, и кад остарим, те ће ми траке бити као дневник, из кога ћу моћи читати, шта ми се где десило на путу.“

Тако вели сама Сара о себи, а сад је на мени ред, да вам кажем, шта мислим ја о њој као глумици по оним улогама, у којима сам је гледао.

| И.

Прва улога, коју сам видео од Саре Бернхардове, била је улога Маргите у комаду „Га дате апх сапбназ“ („Дама са камелијама“).

Ја сам више глумица, које су биле на гласу, па међу њима и саму Волтерку, гледао приказивати ту Маргиту, али ни једна ме није игром својом тако задивила и потресла као Сара.

· Она тако верно, тако живо и истинито приказује живот и страдање јадне Маргите, те францусве Сирене, да нам долази, да је она све то сама собом проживила, а не да се у улогу своју тек уживила.

Сара приказује Маргиту на особити начин.

Њена. је Маргита грешница, али невина грешница. За то јој и праштамо тренутну заблуду, шта више, она задобија нашу симпатију, кад је видимо, како је преображава права, истинита љубав.

Сара је ванредним даром својим увидела, што до сад још ни једна глумица до ње није опазила, да је песник само за то употребио у свом комаду суху болест, што је и „права Маргита“, која му је лебдила пред очима, кад је писао своју драму, била болесна, и што је хтео, да се поклони романтици, која је у то доба, кад је он своје поворишно дело писао, била још једнако у јеку.

Све глумице редом износиле су до сада Маргиту као сентименталну девојку, која је поклизла, па. сада болује од сухе болести.

То схватање много је шкодило самој драми.

Сари је већ сам маргитин живот драматичан по себи, па тако мисли, да није потребно, да глумица смртном болешћу тражи саучешћа у по-

Гуам дан"

нерА