Pozorište

-го => У НОВОМЕ САДУ У суБоту 4. ФЕБРУЛРА 1884 07

1 | ПО ОРИ] о <>

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Поворишта“, у матичином стану, у Новоме Саду.

ХАМЛЕ Е

Трагедија у 5 чинова, од Виљема Шекспира, с енглеског превео др. Лаза Костић.

ТРЕЋИ ЧИН, те предузеци вељи, срчани, ПРВА КОТАРА. тим обзиром омету прави пут, НОВЕ каитек не зову Ф' више дела. — Стани, гле! Офехја лепа. — Вило, молитвом Хамлет. помени све ми грехе. Ил бит ил не бит, то се пита сад: — Офелија. Је л уму лешпше, мирно трпети ; Кнеже мој. ударце, стреле среће махните, Како сте за толико, светлости 2 ил оружан се мору невоље Хамлет. одупрети, па крајг — Ја л смрт, — ја л сан. — Захваљујем понизно: добро, добро, добро. Ништ више; — узми, сан да прекине Офелија. сав срцу бол, све трусе природе Ја имам, кнеже, ваших спомена, што месо рађа, — лешни себи крај и давно жељах да их вратим вам; пожелет не можеш. Јал смрт, — јал сан:— Молим вас, примите их сад. Ја ж сан! А снева ли се2 — То је, то; Хамлет. јер у сну смрти какви енови би, дар ја2 кад овај емртни са се стресеш прах, Ја вама нисам никад ништа дао. ту вастат мораш. То је обзир зар Офелија. што раввлачи живота дугог јад: Мој светли кнеже, јесте, добро знам; Јер ко би подно ругла времена, уз говор, таком слашћу задахнут неправде владе, бесних гонидбе, да дража поста ствар; тог кестаде, безаконост, нељубљености бол, узмите их; безочност власти, срам што подноси јер свесном срцу најбогатиј дар од невредника тиха заслуга, обесцени подарников немар. кад може покој наћи себи сам Ево их, господару. тек једним шилом>2 Ко би е теретом Хамлет. знојаван мучни живот простењао, Ха, ха! Јеси ли ти поштена 2 од поемрти кад не би било страа, — Офелија. те невиђене земље, одакле Господару ! ни један путник нема повратка, — Хамлет. те волиш сносит ово знано зло, Јеси ли лепа нег тражит оно, ком још ниси вешт Офелија. Том савешћу смо кукавице сви; Шта мисли ваша милост 2 смелости тако прирођена маст Хамлет. поболева под мисли бледилом, Јер ако ви и поштена и лепа, твоје поште-

| У 5 г у « Е #) Мило нам је, што можемо јавити, да је наш песник Лаза Костић превео целог „Хамлета“ и да нам је

| дозволио, да неке одломке из њега донесемо у нашем листу. - У.

--—