Pozorište

— => 86 зо<-—

кад је мој отац умрбо. — Кажу да је лако Краљ. свршио, — Лаерте мој, (пена: ја морам с тобом твој прозборит јад, Радоване, моје радовање, — јер имам права нањ. Сад одлази, Лаврте. најмудрије избери другове, И јад и туга, страст и пако сам, међу нама да суде. смишљен суд. у ње је драгост и умиљатост. А нађу л да сам, како било, крив, Офелија (пева.) ја дајем ивоћ круну, државу, Зар неће више доћи! што имам све у твоју намиру. Зар неће више доћи Ал ако не, умпр се, стрпи се, Умро је, неће, не, па ја ћу се тобом свој да еложим труд Кад мора да се мре. - рад мира душе ти. Он неће више доћи. Лаврте. Па тако, да: Брада му била бела ко снег | Чудна му смрт, па кришом сахрана, Старе му биле кости; ни грба му, ни мача нема гроб, Нема га, нема га сад, ни спровода, ни пратње свечане, На што нам туга и јад: то вапије од земље до неба, Бог да му душу прости! то морам расправити. И све хришћанске душе! Молим Бога. Краљ. С Богом остајте! 5 Тако буд: ПАРЕТО 0 на увредника сав нек падне суд, Лаерте. молим вас, хајте са мном. Видиш ли, Боже, тог (Одлазе.

ар

о СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. и „љубомора“, што да се онда „пријатељство“ (Ромео и Јулија,) трагедија у 5 чинова, напи- снебива па да не дође, кад су њему као староме сао В. Шекспир, с енглеског превео др. Лаза знанцу врата широм отворена — нећете богме Костић, за српску позорницу удесио А. Хаџић. дуго ни чекати, ево нас већ друге недеље, И сувише спорадични прикази Шекспирових уплеће се ту Шајлок-Тоша Јовановић — па глума — деси их се сваке сезоне тек по један |ни по „деду-Лира“ не треба баш лимуна слати

два, у најбољем случају три — свагда нас канда а „горопад“ ће здраге воље домамити стара наша дочекају са надмоћним неким смешењем, гласећи Ката Баптистина, Драгиња Ружићка. Но па ко нам зар њиме, е вмо препотопљани Волтер-Гот- нас све тако на окупу — вели „упитни“ приказ шедовци, што жигошемо чеда великога Бри- — хоће да угости, тај се по ритејо Шекепиртанца „ишчадијама дивље и сурове фантазије, скога ентузијазма канда ухватио у коштац са ма да се у њих час по открије по који траг онима из периоде УЕшш- и Пгапо-а, томе је већ правоме генију“, те им дајемо по нужди, оби- опасно, „надмоћно развлачити уста“. Осим тога чаја можда ради или том по којем трагу за љу- је „упитни“ ваљда ми то увидио, да се главом бав маха и живота. Но приказ у четвртак 23. он баш нема повода тужити и јадати, јер њега фебр. 0. Гг. — овогодишњу литију ЈПекспир- ево већ осам година не само свагда, радо да доскога култуса повела је била тога дана, од про- чекамо, него га и с пијететом прочастимо. Та јектованих осам девет ли недеља у другој по- бојаги је само и оно његово досад „надмоћноловини пете недеље (!), „трагедија љубави, милостиво“ смешење; нашао се тај одмах у нас Ромео и Јулија“ — није баш тако развукао као код своје куће, обукао се у језик, што је сасвим уста; морао је ма ко „из школе избр- као ретко који кадар, песничкој Фантавији дати бљати“, те је приказ тај чуо, да се нешто шу- одмерених облика, а тумача затекао, који знаде, миња, да ће као скоро први пут у госте доћи као ниједан од „отнпаћећ-делија“, створити преи „трагедија љубоморе“ па за њоме и „дански сад потпуно еквивалентан оригиналу.

краљевић“, те као вели, кад је већ ту „љубав“. Без „надмоћног смешења“, озбиљан, трезвен,

е.

а __ _— по - г

ПИЛЕ

је