Pozorište

роу У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 9. МАРТА 1886, гогољо-—

4 -ТОДИНА 10. •

ов

1 ИН ЋЕ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Извлави за време бављења поворишне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан шут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

ТАМО — ТАМО!

Тамо — тамо на висини, Где се ори рајски кор, Где су виле у милини Подигнуле себи двор; (] тамо је вечан дан Тамо диван славе стан! Што је лепо Узорито, Узвишено, Племенито, Тамо има избор свој Тамо виле уметности Саде младе бесмртности Диван рајски перивој.

инв

| |

Ме 356 Вићта ппа пађу Фе Сињ.“ Тамо, на ту славну гору, Српска вило, води нас, Да се у том сјајном двору И наш српски чује глав Да се види у свем свету, Уметности да је вила, У дивноме свом полету, И род српски закрилила; Да се види, Да се чује: Да се п Срб Приближује Уметности славном стану, Бесмртности сјајном дану! Владислав.

ПРВИ ЉУБАВНИ САН.

(Свршетак.)

По равном и глаткоме путу, као стрела летезе су шарене кочије. Млад момчић са раскопчаним прелуком и белом кошуљом, заваливши семало на траг, притегао је рукама узде од коња. Девојчица, од својих петнаест година, клечећки држала се једном руком за кочије м другом, гласно церекајући се, бацаше цвеће, које поред ње лежаше расуто. Њено лице било је ведро п весело као зора, а густеи смеђе власи летеле су према лахору, заједно са широким рукавима њене кошуљице... Ко беше она2

Окамењен стајао сам на своме месту. У мојој души сијлу неки чаробни

врак, који ме заслепљаваше. Све моје слутње, сви немирни снови добише у један мах одређенији изглед. Допста! Изгледало ми је, да сам пронашао нов, дотле непознат свет, за којим сам тако силно, тако страсно жудио. Кад сам се прибрао, чуо вам у даљини сребрни смех и јасну звеку њезиних кочија — али њу нисам никад више видео.

Цео тај дан тумарао сам, у нади, да ћу је гдегод сусрести. Цвеће, које сам подигао са земље, сплео сам у леп венчић п метуо га више своје главе. Доцкан, у тамни сутон, повратим се уморан и клонуо у сеоце. "Тиха, мајска ноћ мирно је спуштала свој дражесни вео над умореним све-