Pozorište
= па ни ап Нрн ет
њ
| ЊБ +
па
– оса У НОВОМЕ САДУ У
пи
„ПОДА 1
Па
УТОРАК П. МАРТА 1886.
Угбљеје—
| 4 | У. 27 Ва ф
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.
Излази ва време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану еваке представе, иначе сваког мосела пој је“
дан пут на по табака.
— Стоји за Нови "07 40, а на ПН — новч. месечно. —
Нешто о постанку српског и народног позоришта.
Било ми је једанаест година кад се у В. Кикинди давала прва српска позоришна представа г. 1824.
Од то доба до данас протекло је ви-
ше од по столећа.
И како се не опомињем, да је о томе што писано, нашао сам за вредно, да из тамне прошлости на евет изнесем п опишем оно, што је мени познато.
Пре педесет и неколико година долазио је у В. Кикинду, већ као старац, познати српски турпета
пи списатељ Јоа-
ким Вујић и одседавао је обично код проте Василија Стојановића, или код Арка-.
дија Петровића, тадашњег учитеља Ш. разреда.
Тада није било у Кикинди друтих основних школа, осим три српска разреда, ма да севећ у то доба налазила католичка црква п парохија, које је ерарска камара пздржавала. Штицу п буквар предавао је једноочни Аћим Јовановић, часловац Јосим Путник, пеалтир споменути Аркадије Петровић.
У двокатници, где су и сад смештена три српека разреда, биле су одељене две собе.
% једној од тих соба из авлије препредавао је науке из четири латинска разреда професор Тома Удицки, који је добијао плату из дистриктске касе.
И то је бпо тако звани „дистриктски мали гимназијум“
Из те гимназије пзлазили су стари чиновници пи адвокати торонталске жупаније и Вел. Кикиндског дистрикта. -
Ученици из трећег српског разреда
и са стране из немачких ву у ту латинску школу.
До то доба кикиндски Немци посећавали су српеке школе, и у учењу п разговору нису се разликовали од Србаља.
Код Срба чиновника, свећеника, п у опште код интелигенције завладао је био у то време пемачки језик и неки аристократски „Фум.“
Српска је реч у њих била
школа долазили
„гемајн“,
'и сваке године позивали су немачку п0390-
ришту дружину пи натеривали сваког богатијег Србина, да се претплати на немачке представе.
Тако је п мој отац, појепз уојеп5, мо- · 'рао потпомагати немачко позориште.
Једном кад је Јоаким Вујић дошао у В. Кикинду, позове га мој отац, са многима другима, к нама на вечеру.
Између многих других гостију био је ту и дистриктски мерник Стеван Дилбер, прозван „Чика-Дилбер“.
Јоаким Вујић приповедао је о свом путовању, о тежњама по напретку других нара па је пребацио присутним гостима, што занемарују српску народност, п осудио је, што се у Кикинди, усред српетва, дају немачке представе.
Том приликом навео је п то, како је он са „Чика-Дилбером“ по са још НО Капима. играо у Будиму „српски театер“.
Ако се не варам, чини ми се да рече, да је то било г. 1818.
Први комад бпо је „Крешталица.“ У њему је МЕ НОА ДЕ отпевао песму „Сунце јарко“, тако дивно и красно, да одушевљењу није било краја.