Pozorište

+

о

—еозјр 206 бреољеј—

На то мени срце; „Добро ј' мени туди, Ал би време било, Да променем груди.

Здружиће се“ срећа, Да те тамо прати, Од куда ћу теби

Нову срећу слати.“

Тако: моје ерце Често ми се моли, А ја ћу му рећи: „У толи, утоли!

„Знаш-ли где на свету Анђелеку прилику, Анђела по души, Анђела по лику.

„Мило чедо, коме У погледу пише, Да ни само не зна, да чиме уздише,

„Што би осећало, Да га љубим јако,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Наследник. Комедија у 5 чинова, написао Емил Ожије и Жил Сандо, с Француског превео М. Ђ. Глишић.)

А љубит' ме знало, Бар у полак тако;

„Што би у радости Са мном сузе лило, Хеј, које би моје, Само моје било!“

Тако ја свом срцу

Зборим више пути,

А оно задрхће,

Снужди се — па ћути.“ (даврши, склопи књигу, па — заћути.)

Смиљка. (да време читања показује знаке, |да тето осећа. Види се, да је песма имала утиска на њу. Ћутши џи она)

(Кратка почивка.)

Душан. Госпођице, ову красну песму може само онај потпуно схватити који је истински љубио, или још љуби.

Смиљка. (Не пави шта говори.) О, ја је потпуно ехваћам !

Душан. Ви љубите, дакле, госпођице 2

Смиљка. (ба себе.) Одала сам се.

(Свршиће се.)

о оч–е-е-

ЛИСТИЋ

РС

и.

у првом реду г. Ђурђевић (Франц), па онда г. | Милојевић (Бергхаузен), г. Д. Ружићка (Марк|грофица Розенфелдова), г. М, Макеимовићева | (Доротеја) и г. Васиљевић (Готлиб).

(Отело. Трагедија у 0 чинова, написао Ви-

„Насљедник“ приказан је на нашој позор-| љем Шекепир. Прва четири чина превео Г. Гер-

ници први пут 22. марта. о г. У том комаду!

гледасмо г. Тошу Јавановића у улози Шпигла, као госта. Улога Шпиглова у „Наследнику“ није таква, каквом би се знаменити глумац имао да покаже пред страном публиком као гост. Њој су границе званично опредељене и само од веће или мање гинкости приказивачеве зависи и тренутни ефекат. Салонска улога — специјалитет г. Јовановића — није никако, и мени, право да кажем, било је жао, да гледим таквог глумца у таквој улози, а у таквом комаду. Та лепих, салонских улога има тма — али, наше их очи нису видели. Г. Јовановић, иначе, приказао је Шпигла одлично на потпуно задовољство наше публике, која га је више пута изазивала, а у један мах трипут узастопце.

И наше глумачко особље прегло је било свом енагом својом, да представа тога комада испадне што боље. Нарочиту хвалу заслужују

тић, пети А. Хаџић, за српску позорницу удевло А. Хаџић.)

У улози „Отела“ ступио је 28. марта о. г. г. Тоша „Јовановић, као тост последњи пут. Шта да кажем за његовог Отелаг Још ми је свеж у памети. Гледим оног озбиљног црница, ком се једаред само отворило срце, да прими у себе

да му је могла срећа дуго трајати. У осмејку

мерно уливеног отрова. Он у први мах и не зна шта га је снашло! Он о појму „љубомора“ нема ни појма, тако, да му га Јаго мора управо да тумачи — али га тумачи са непрестаном применом на њега самог, на Отела. И као год што зверска јарост нема границе, кад једанпут отме маха, тако је иса разбуђеном љубомором црнца

Отела. Она је лавина, која смлави све, што јој

нежнији осећај; али је и сувише био сретан, а

срца свог осети на брзо оштро грискање на-_

је на путу и која се на послетку сама разбије, Ј

+